ALEK KAVČIĆ ZA 013INFO: Država ne poštuje prava deteta na besplatno obrazovanje bez skrivenih torškova

Iako potpisnica raznih međunarodnih sporazuma o poštovanju prava deteta što uključuje i pravo na besplatno obrazovanje bez skrivenih torškova, među kojima je i kupovina udžbenika, Srbija to ne poštuje, kaže za 013info Aleksandar Kavčić, inženjer, naučnik i pre svega filantrop. Prema njegovim rečima obrazovanje mora biti besplatno i sistem mora pružiti šansu svakom učeniku da svoj potencijal ispuni.

Fondacija koja nosi njegovo ime za cilj ima da đacima obezbedi besplatne udžbenike, a na sajtu Fondacije besplatnabiblioteka.com do sad je objavljeno više od 100 udžbenika za sve razrede osnovnih škola. Za one kojima elektronske knjige ne mogu zameniti štampane, postoji mogućnost naručivanja tradicionalnih udžbenika po ceni od dva dinara po stranici, dok su pojedini dostupni i potpuno besplatno, što je jasno istaknuto na sajtu.

Kavčić kaže da prema informacijama dobijenim od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 316 škola koristi ove udžbenike.

“Nažalost ne koriste sve škole svoja prava koja smo dali. Mnoge te škole nas nisu ni kontaktirale da đacima obezbede besplatna štampana izdanja iako su mogle. Neki od tih đaka su kupili udžbenike i po punima cenama, a mogli su da dobiju od nas besplatno”, ističe on.

Dodaje da je nekada jako teško doći do samih ljudi, do roditelja, zbog toga je i sam na terenu obilazeći škole kako bi predstavio projekat. U petak je to učinio i u Osnovnoj školi Dositej Obradović u Omoljici, gde je govorio i za naš portal.

“Ako škole ne pomognu u distribuciji informacija, nama je jako teško da dođemo do svakog roditelja. Ovo je primer škole, gde je direktor bio voljan i zaista gostoprimljiv, i dozvolio nam da prezentujemo informacije”, kaže on.

Otpora prema inicijativi da se udžbenici besplatno nađu na internetu do sada je bilo, najviše od strane izdavača, a Kavčić kaže da je manje otpora očekivao od nastavnika.

“Očekivao sam da se nastavnici ponašaju onako kako se ja ponašam, jer sam i ja nastavnik i ja kad predajem biram udžbenik koji postoji besplatno dostupan na internetu. Toga ima u Americi. Iznenađen sam argumentima koje neki nastavnici, predstavnici škola iznose, sa ciljem da nađu način da odbiju udžbenike Fondacije ‘Alek Kavčić’. Pa izmišljaju razloge - te nisu u katalogu, te nisu im dostupni da ih pogledaju, a nalaze se besplatno na internetu. Svakave razloge nalaze i traži se potpora čak i u zakonu, a kad ih pitate da vam citiraju zakon, pogrešno ga citiraju. Pa kaobojagi to nije dozvoljeno, ne želeći da kažu pravi razlog zašto to ne žele da urade, jer kada bi rekli pravi razlog ne bi bilo u redu. Pravi razlog je – možda mi se ne sviđa, nije u mom stilu, možda imam neki drugi benefit od izdavača”, objašnjava Kavčić.

Nada se da će država jednom “progledati”

Kavčić kaže da Srbija redovno dobija kritike iz inostranstva da se ne pridržava potpisanih sporazuma, a potpisala je, kako ističe, da se prava deteta moraju poštovati što uključuje i pravo na besplatno obrazovanje bez skrivenih torškova, poput kupovine knjiga.

 “Ne poštuje sopstveni Ustav u kome piše da se naša država mora pridržavati obaveza koje proizilaze iz tih međunarodnih sporazuma koje je ratifikovala. Ja se nadam da će u jednom trenutku država shvatiti da sada ima oruđe kojim mogu to da urade. Danas ne moraju više plaćati udžbenike 10, nego dva dinara po stranici i možda država i Ministarstvo prosvete još nije progledalo. Postoje lokalne samouprave koje su obećale da će kupovati đacima udžbenike. One su sada u situaciji da kažu: čekajte, zašto mi da plaćamo 10 dinara po stranici kad imaju ovi po dva dinara. Paradoks je da će te opštine to uraditi pre naše države”, isiče Kavčić.

Nauka i obrazovanje nisu na dobrom nivou

Iako je njegova Fondacija pre svega usmerena na problem dostupnosti udžbenika, Kavčić kaže da ima još mnogo toga u prosveti i nauci što se može menjati, te da nam nauka nije na dobrom nivou, a da nam Bolonja nije donela bolje obrazovanje.

“Kvalitet znanja mora da se diže. Mislim da pravimo i još jednu veliku grešku, tovarimo đake bespotrebnim predmetima. Ne mislim da treba zarad neke digitalizacije da tovarimo đake predmetima kao što su digitalni svet, informatika u petom razredu, jer to deca ne mogu da shvate”, kaže on.

Dodaje da im na taj način oduzimamo vreme i fokus od onoga što zaista treba da nauče, a to su, kako kaže, matematika i jezik.

“Oduzimamo im vreme od fizičkih aktivnosti, predmetima koje nemaju šanse da ukapiraju jer ne može prosečno dete u petom razredu naučiti da programira. Ne može đak u osmom razredu u predmetu tehnika i tehnologija razumeti Teslin asinhroni motor, a eno ga u planu i programu, u gradivu. Šta radimo mi od te dece? Pravimo bubalice. Nemajući način da razumeju Teslin motor, oni nabubaju šta god piše u udžbeniku. Mi njima tovarimo to bubanje umesto da ih učimo organizaciju sopstvenih misli, e tu smo zakazali. Neki ljudi u Ministarstvu prosvete misle da je to način, a nije. Nema toga u drugim zemljama. Da je pametno učiti decu Teslinom motoru u osmom razredu ili programiranju u šestom, radili bi to Japanci”, kaže Kavčić.

Moramo udvostručiti budžet za obrazovanje

Uveren je da je moguće za promene se izboriti i van političkog centra moći te u ovom trenutku ne razmišlja o menjanju sistema iznutra, a eventualnu ponudu da bude ministar provete u nekoj budućoj vladi ne bi prihvatio.

“Kada bih prihvatio da budem ministar prosvete, ja bih prvi stao u redove za štrajk, obustavu rada prosvetnih radnika za veće plate. Moje mišljenje je da naša država mora potrošiti 6 odsto svog budžeta na obrazovanje, a danas trošimo tri odsto. Moramo udvostručiti budžet za obrazovanje i jedan deo tog budžeta mora da ide u povećanje plata prosvetnih radnika, jer samo tako, ako njihov rad krenemo da vrednujemo, ćemo imati kvalitetne prosvetne radnike. Sad zamislite ministra prosvete sa ovakvim stavom, koji će zajedno sa sindikatima prosvetnih radnika stati u štrajkački red. Mene će odmah smeniti, nakon mesec dana će me smeniti”, objašnjava Kavčić.

Dodaje da se, gledano unazad makar 10-20 godina, država još nikada nije stavila na stranu prosvetnih radnika.

“Ja jesam prosvetni radnik, i kao neki potencijalni ministar ne bih mogao da budem na strani vlasti koja je protiv prosvetnih radnika i prosvete. I zato mislim da takvu poziciju, takav posao ne bi trebalo da prihvatim u ovom trenutku”, zaključuje on.