zemljište
Društvo

Oni gazduju srpskom zemljom - Pančevac sada na drugom mestu, sa 20.000 hektara iza sebe ostavio i ozbiljna imena

Izvor: 
Blic Sre, 08/09/2021 - 09:31











Godinama unazad prva tri mesta na listi najvećih zemljoposednika u Srbiji držali su Petar Matijević, Miodrag Kostić i Miroslav Mišković. Sada je situacija izmenjena pa je u “top 3” ostao samo Matijević a sa njim, u ovom elitnom društvu, danas su i malo poznat Pančevac Miroslav Aleksa i mnogo poznatija Al Dahra.

To praktično znači da se odnos snaga na srpskim oranicama izmenio, a razlog za ovakvu rotaciju krije se u činjenici što su neki od njih, poput MK Grupe, odlučili da deo svog zemljišta prodaju i novac ulože u modernizaciju proizvodnje.

Za razliku od njega, Pančevac Miroslav Aleksa, odlučio je da zemlju kupuje, pa je zbog takve poslovne politike ušao u sam vrh srpskih veleposednika. Doduše, on još uvek sa 20.000 hektara ne može da parira Petru Matijeviću, koji nakon nedavne kupovine većinskog paketa “Mitron grupe” iz Vrbasa, sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je čak 33.000 u njegovom vlasništvu.

Interesantno je i da su pored Alekse i još neki manje poznati biznismeni odlučili da svoj novac ulažu u zemljište, pa su se našli u samom vrhu po hektarima koje poseduju i obrađuju, ali oni još uvek ne mogu da pariraju “starim” ali i “novim” igračima.

Ali krenimo redom.

Prvo mesto pripada Matijeviću. On je do skoro obrađivao nešto više od 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta od toga je u njegovom vlasništvu bilo 29.000 hektara. Nakon kupovine “Mitron grupe” iz Vrbasa, došao je u posed i poljoprivrednog gazdinstva “Sava Kovačević”, pa je postojeće površine uvećao za dodatnih 4.000 hektara. Tako sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je 33.000 u njegovom vlasništvu.

Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema podacima Agrosmarta, Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Iz podataka koji su objavljeni na sajtu ove kompanije on poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi.

Treće mesto po broju hektara koje obrađuje je pripalo Al Dahri koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Ako bi se gledali hektari koji su u vlasništvu, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, bila bi na drugom mestu a ako je parametr površina koja se obrađuje, onda su na trećem.

Na četvrtom mestu je, prema podacima Agrosmarta,vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. On je u ovoj novoj preraspodeli pao za jedno mesto.

Na petom mestu, danas je MK grupa, koji je izgubila drugu poziciju nakon što je prodala nekoliko svojih poseda od kojih neka i prvoplasiranom Matijeviću. Zbog toga sada obrađuje umesto nekadašnjih 19.000 hektara 12.500.

Šestu poziciju, drži takođe ne baš mnogo poznat javnosti, Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. On ima oko 12.000 hektara, od toga pola ima u zakupu. Ova firma se ranije bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju.

MK Grupa: 10 miliona evra u agrar

Iz MK Grupe kažu da sada obrađuju 12.500 hektara zemljišta a više od polovine navodnjavaju a planiraju da dođu do 70 posto.

- Ove godine investirali smo 10 miliona evra u poljoprivredu, a u naredne tri uložićemo još 15 miliona evra u mehanizaciju, siteme za navodnjavanje, digitalizaciju i automatizaciju poslovanja. Na vreme smo prepoznali važnost digitalizacije agrara na čemu i baziramo svoju poslovnu strategiju. Prvi smo u Evropi implementirali najmoderniju digitalnu platformu u poljoprivredi SAP S4Hana. Koristimo najsavremenije traktore koji imaju auto pilote prilikom setve i žetve, dronove za snimanje i mapiranje zemljišta i useva, senzore i meteo stanice za praćenje parametara poput vlažnosti i temperature zemljišta, varijabilnu setvu i đubrenje, koje omogućavaju optimizaciju ovih procesa. Investirali smo i u najmodernije robote za mužu krava u Srbijia ulaganje u digitalizaciju će biti u fokusu i u narednom periodu - kaže za “Blic” Miloš Mijović, direktor kompanije MK Agriculture koja je u sastavu MK Group.

On dodaje da pored ratarske proizvodnje, MK Group se kroz svoje kompanije PIK Bečej i Flora bavi i proizvodnjom i preradom povrća.

- Uz pomoć savremene tehnologije u njima se prerađuje oko 18.000 t povrća godišnje, prepoznatljivog kvaliteta, koje se nudi srpskom i izvozi na tržišta regiona, EU i Rusije. Radili smo i na repozicioniranju brenda Flora na domaćem i stranom tržištu i rebrendiranju proizvodnog portfolija. Inovacije u proizvodima kao i ulaganje u samu fabriku doprineli su rastu poslovnih rezultata. Period koji je pred nama pratiće nastavak ovih aktivnosti uz dodatne investicije u opremu i proširenje prerađivačkih i skladišnih kapaciteta - kaže Mijović.








Marketing



Najnovije vesti