Magla Ilustracija
Društvo

U deset gradova Srbije kvalitet vazduha bio lošiji od najzagađenijeg grada u EU (Pančevo je među njima) - izloženost PM česticama ugrožava zdravlje

Izvor: 
Euronews Srbija Sub, 23/07/2022 - 17:52











Deset gradova u Srbiji ima lošiji kvalitet vazduha, po koncentraciji PM 2,5 čestica, od najzagađenijeg grada u Evropskoj uniji, potvrđeno je za Euronews Srbija iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). Evropska agencija za životnu sredinu objavila je novi izveštaj o kvalitetu vazduha u 344 grada u Uniji.

Grad Novi Sonč u Poljskoj završio je na poslednjem mestu po kvalitetu vazduha, sa srednjom godišnjom koncentracijom od 26,8 mikrograma PM 2,5 čestica po metru kubnom. Prema Godišnjem izveštaju o sastavu i kvalitetu vazduha u Srbiji 2020. godine, više vrednosti su izmerene na čak 15 mernih stanica u deset gradova u našoj zemlji – Valjevo, Novi Pazar, Smederevo, Pančevo, Kosjerić, Užice, Kraljevo, Subotica, Niš i Beograd, piše Euronews Srbija.

Najviše vrednosti izmerene su u Valjevu sa 45 mikrograma po metru kubnom i u Novom Pazaru sa 41 µg/m3, međutim svih deset gradova zabeležila su prekoračenje godišnje vrednosti stadijuma 1, odnosno graničnu vrednost od 25 mikrograma, iznad čega se vazduh smatra, kako ističu iz NEA, prekomerno zagađenim.

"Stadijum 1 se odnosi na prvu fazu transpozicije EU zakonodavstva u ovoj oblasti prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije, gde je granična vrednost definisana kao 25 mikrograma po kubnom metru a od 1. januara 2024. će biti spuštena na 20 mikrograma po kubnom metru. Za ona merna mesta za koje je srednja godišnja koncentracija iznad granične, možemo konstatovati da su prekomerno zagađena", navodi Dejan Lekić član stručnog saveta NEA.

Prema nezvaničnim podacima za 2021. godinu, sa aplikacije "xEco Vazduh", očito je da se manje gradova našlo u "opasnoj zoni", budući da je vrednost od 25 mikrograma prekoračena samo na devet mernih stanica. Međutim, u Novom Pazaru i Smederevu je izmerena veoma visoka srednja vrednost od 47,7 odnosno 46,7 mikrograma PM 2,5 čestica po kubnom metru.

 

Gde Srbija greši?

Osnovni uzrok prekomernih koncentracija PM 2.5 i prema zvaničnim, odnosno nezvaničnim izveštajima su mala i kućna ložišta, uključujući i kotlartnice i male toplane snage manje od 50MW, koja samo u zimskom periodu, tokom grejne sezone doprinesu sa više od 65 odsto u ukupnim emisijama PM 2.5 na nivou cele godine, navode iz NEA.

"U zemljama EU se zakonodavstvo striktno primenjuje, odnosno pri pojavi prekomernog zagađenja, sankcionišu se zagađivači, donose se akcioni planovi koji se i sprovode, što kod nas nije slučaj. Naime ovi nivoi zagađenja se konstatuju već više od decenije", dodaje Dejan Lekić.

Prema izveštaju EEA, polovina država članica su ispunile sve svoje nacionalne obaveze za smanjenje emisija. Najčistiji vazduh jr u gradovima Švedske i Portugala. Umea u Švedskoj je izmerila najnižu vrednost sa 3,1 mikrogramom.

Iz NEA podsećaju da je Svetska zdravstvena organizacija u septembru 2021. donela novu preporuku o ciljanim vrednostima za srednje godišnje vrednosti koncentracija PM 2.5 i one su spuštene na 5 mikrograma po kubnom metru. Niže vrednosti od 5 mikrograma ima samo 11 evropskih gradova.

 

Šta su PM 2,5 čestice i zašto su štetne?

Čestice koje se mere da bi se ocenio kvalitet vazduha, tzv. suspendovane PM 10 i PM 2.5 čestice vrlo negativno utiču na zdravlje ljudi, jer zbog svoje veličine lako dospevaju u organizam. One mogu biti prirodnog ili antropogenog porekla. Antropogene čestice nastaju upravo zbog nekompletnog sagorevanja čvrstih goriva koja se koriste tokom grejne sezone u Srbiji.

Po poslednjoj analizi uticaja zagađenja na smrtnost u svetu, koju je Globalna alijansa za zagađenje i zdravlje uradila pre dve godine, u Srbiji godišnje na 100.000 stanovnika prevremeno umre 175 stanovnika zbog zagađenja.

Iza Srbije se nalazi Gruzija sa 140, Bugarska sa 137, Ukrajna sa 128 i Bosna i Hercegovina sa 125 smrti godišnje. Na Islandu je taj broj 37, a u Irskoj 41, navodi za Euronews Srbija Prim. dr Slavica Plavšić specijalista za plućne bolesti.

"Brojna istraživanja i dokazi pokazuju da su glavni zagađivači koji utiču na zdravlje, čvrste čestice poput PM 2.5 i PM 10. Izloženost zagađenju vazduha je povezana sa velikim brojem akutnih i hroničnih poremećaja zdravstvenog stanja stanovnika, od običnih iritacija kao što je kašalj, suzenje i svrab u očima, neprijatni mirisi, preko ozbiljnih bolesti pa do smrtnih ishoda", ističe dr Plavšić.

Sitne čestice iz zagađenog vazduha dolaze do respiratornih bronhiola i prolaze kroz alveokapilarnu membranu u krvotok. Tu se talože i, kako doktorka kaže, oštećuju krvne sudove stvarajući mikro trombove.

"Zagađenost vazduha je posle pušenja najčešći uzrok pojave karcinoma pluća. Godišnje u Srbiji od ove bolesti oboli 6.500 osoba, a više od 4.600 izgubi život. Pored pluća, najugroženiji su srčani mišić i mozak", navodi doktorka.

 

Plavšić podvlači da nošenje običnih hiruških maski štiti od udisanja krupnijih čestica, ali štetne efekte toksičnih gasova mogu da ublaže samo nano maske, koje su znatno skuplje i često ih nema u apotekama.

"Svakako je nemoguće zaštiti se u potpunosti jer se resorpcija štetnih materija vrši i preko kože", zaključila je sagovornica.

 

Kako će na ovu situaciju uticati energetska kriza?

"Energetska kriza će apsolutno sigurno pogoršati stanje kvaliteta vazduha, posebno u slučaju nedostaka adekvatnih količina gasa za grejanje u veliki javnim sistemima koji bi u tom slučaju prelazili na naftu kao gorivo", ističe Dejan Lekić iz NEA.

On dodaje da će povećane cene ogrevnog drveta i uglja dovesti do daljeg povećanja korišćenja otpadnog materijala kao goriva.

"Slično će se dogoditi i na globalnom nivou, posebno u kontekstu korišćenja alternativnih goriva umesto gasa", zaključio je sagovornik.

Podsetimo, brojne evropske države najavile su povratak na korišćenje uglja. Nemačka i Austrija najavile su hitno ponovno pokretanje termoelektrana na ugalj. Holandija je sledila taj primer, ukinuvši sva ograničenja za elektrane koje koriste fosilno gorivo. Očekuje se da će i druge zemlje EU, uključujući Italiju, pokrenuti svoje stare elektrane na ugalj.

Iako države članice EU ističu da je ovo privremeno rešenje, te da se ne odustaje od zelene energije, pitanje je koliko će ovo privremeno rešenje biti na snazi, i koliko će štetu naneti po pitanju zagađenosti vazduha.

 








Marketing



Najnovije vesti