U Pančevu potrošačka korpa 20.000 dinara veća od prosečne plate

Kupovna moć stanovništva merena odnosom prosečne/minimalne potrošačke korpe i neto zarade sve je manja zbog rastuće inflacije.

Prosečna neto zarada na republičkom nivou u junu je iznosila 74.302 dinara, a prosečna potrošačka korpa, koja je (kao i minimalna) predviđena za tročlano domaćinstvo, “premašila” ju je za više od 11.000 dinara – 85.769,35 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa bila manja za skoro 30.000 dinara i iznosila je 44.346,53 dinara, pokazuje poslednji izveštaj Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Za pokriće prosečne potrošačke korpe u junu je bilo potrebno 1,15 prosečnih zarada, dok je za minimalnu bilo dovoljno izdvojiti tri petine prosečne zarade (0,60).

Ipak, ako se pogleda uporedni pregled kupovne moći po gradovima rangiranim prema zaradama u odnosu na prosek Republike Srbije, evidentno je da plate, ali i prosečna i minimalna potrošačka korpa, nisu iste u svim mestima i da ne prate realne potrebe stanovništva uprkos različitim poskupljenjima koja su manje-više slična u svim gradovima.

Najniže prosečne neto zarade su u Leskovcu (57.899 dinara), gde je prosečna potrošačka korpa u junu iznosila 76.040,37 dinara, a minimalna 39.671,41 dinara, dok su u Beogradu najveće zarade (93.745 dinara), ali i prosečna (89.022,99 dinara) i minimalna potrošačka korpa – 50.877,72 dinara. Razlika samo u prosečnoj potrošačkoj korpi između ova dva grada u junu je bila skoro 13.000 dinara.

 

Nije mnogo bolja situacija ni u ostalim gradovima, pa je tako u Pančevu u junu prosečna neto zarada iznosila 73.011 dinara, dok je porodica za prosečnu potrošnju, prema zvaničnoj statistici, morala da izdvoji oko 21.000 dinara više (94.176,72), a za minimalnu 46.592,56 dinara.

 

 

Pri dnu lestvice i po zaradama i po potrošačkim korpama je i Zaječar, gde je prosečna neto plata iznosila 62.407 dinara, prosečna potrošačka korpa 78.914,19 dinara, a minimalna 41.087,97 dinara.

Novi Sad je prema opsegu plata nešto bliži glavnom gradu. Prosečna neto zarada u junu iznosila je 87.451 dinar, dok je za prosečnu potrošačku korpu bilo neophodno izdvojiti 95.943,63 dinara, a za minimalnu 47.419,11 dinara.

Najveći deo kućnog budžeta odlazi na hranu i stanovanje, piše Biznis.rs.

Kada se pogleda struktura potrošačke korpe evidentno je da najveći udeo zauzima kategorija Hrana i bezalkoholna pića – 39,36 odsto (33.762,50 dinara), dok je u minimalnoj korpi udeo 46,78 odsto (20.744,48 dinara). Na drugom mestu su troškovi stanovanja, voda, struja, gas i druga goriva koja u prosečnoj korpi imaju udeo od 19,33 odsto (16.575,88 dinara), a u minimalnoj 18,63 procenta (8.261,91 dinara).

Na trećem mestu u kućnom budžetu građana su alkoholna pića i duvan. U prosečnoj korpi imaju udeo od 9,08 odsto (7.789,58 dinara), a u minimalnoj 8,12 odsto (3.599,48 dinara).

Najmanje novca porodicama ide na obrazovanje. U prosečnim domaćinstvima 492,95 dinara mesečno (0,57 odsto), a u onim sa nižim primanjima svega 128,28 dinara (0,29 odsto).

Indeksi potrošačkih cena od januara 2009. godine koriste se kao zvanična mera inflacije. Ako se u uzme u obzir da su statistički podaci u kupovnoj moći stanovništva dostupni za jun, a da su prema poslednjem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) cene proizvoda i usluga lične potrošnje u avgustu 2022. godine u odnosu na jul u proseku povećane za 1,2 odsto, dok su potrošačke cene u avgustu u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane za 13,2 odsto, evidentan je cenovni udar na kućne budžete.