Ugalj Foto: Rawpixel
Ekonomija

Kreće projekat Novi Kovin? - U rudniku kod Malog Bavaništa, jedinstvenom u svetu, u planu podvodna eksploatacija 3 miliona tona lignita godišnje

Izvor: 
ekapija Sub, 20/08/2022 - 08:45











Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine obavestio je javnost da je firma Energetski Kompleks doo Beograd, kao nosilac projekta, podnela zahtev za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu projekta podvodna eksploatacija uglja i otkrivke na delu polja A i B kovinskog ležišta.

Reč je o projektu koji je najavljen pre više od decenije, a podrazumeva širenje ugljenokopa u opštini Kovin u kojem se od 1995. godine ugalj vadi iz Dunava metodom podvodne eksploatacije koja je jedinstvena u svetu.

Prema dokumentu koji je izradila ECOlogica URBO iz Kragujevca, u planu je podvodna eksploatacija uglja i otkrivke na delu polja A i B kovinskog ležišta.

Podvodna eksploatacija uglja planirana je unutar definisanih eksploatacionih zona i budućih podvodnih kopova.

Buduće eksploataciono polje je na površini od 34,2 km2 i obuhvatiće zone eksploatacije u poljima A i B, jalovu zonu između njih i pojas oko ovih zona, širine oko 100 m.

U oba ugljonosna polja A i B eksploatacija bi se, kako se precizira, vršila severno i južno od odbrambenog nasipa, piše eKapija.

Određena su dva lokaliteta sa kojih bi se odmah započelo sa eksploatacijom - prvi lokalitet se nalazi u krajnjem jugozapadnom delu polja A, u nastavku trenutnog eksploatacionog polja Rudnika Kovin a.d., i na tom lokalitetu dostupno je oko 2,25 miliona tona uglja, dok se na drugom lokalitetu, koji se nalazi u središnjem delu polja B, gde je ugljeni sloj najbliže površini, nalazi količina od 5,5 miliona tona uglja.

Prosečna energetska vrednost kovinskog rovnog uglja (lignita) je oko 9400 kJ/kg, a komercijalnog uglja, koji se podvodnom eksploatacijom rešava nečistoća, oko 12.000 kJ/kg.

Pored uglja, kao osnovne mineralne sirovine, izdvajaće se i šljunak iz otkrivke.

Iskorišćenje ležišta uglja Kovin planirano je na 85%, stoji u dokumentu, sa godišnjim kapacitetom od 3 miliona tona lignita godišnje, tokom četrdesetdvogodišnjeg radnog veka rudinka.

Godišnje bi se otkopavalo i 15,7 miliona m3 materijala iz otkrivke (šljunak i pesak, približno u odnosu 1:1), i oko 2.600.000 m3 peska iz međuslojne jalovine.

Eksploatacija je planirana kroz 4 glavne proizvodne faze:

- I faza - Čišćenje i priprema terena za otkopavanje;

- II faza - Otkopavanje peska iz otkrivke, hidrotransport i odlaganje;

- IIIfaza - Otkopavanje šljunka, transport trakama, deponovanje i utovar u barže;

- IVfaza - Otkopavanje uglja, transport trakama, deponovanje i utovar u barže.

Prema usvojenoj koncepciji podvodne eksploatacije, otkop bi se vršio sa 5 plovnih bagera - 2 bagera vedričara i 3 refulerna bagera.

Transport peska obavljao bi se hidraulički, cevovodom do odlagališta.

U prvoj fazi odlagalište bi bilo spoljašnje, dok se ne oslobodi otkopani prostor, za formiranje unutrašnjeg odlagališta.

Ugalj i šljunak transportovaće se tračnim transporterima, plovnim i suvozemnim, do pripremljenih deponija u priobalnom delu polja B, odakle bi se utovarali u

barže.

Jalova zona imaće namenu za smeštaj pratećih objekta kao što su deponije, taložnica, upravna zgrada, magacini i sličnih namenskih objekata.  

Takođe, na lokaciji će biti u funkciji i pomoćna oprema - hidraulični bager, 2 utovarača, 3 buldožera, merni brod i transportni čamac.

Inače, projekat Novi Kovin podrazumevao je i izgradnju termoelektrane snage 600 MW.

Pre devet godina ministarska energetike Zorana Mihajlović izjavila je da postoje zainteresovani investitori za gradnju termoelektrane u Kovinu vredne između 500 i 700 mil EUR, a četiri godine kasnije predstavnici kineskih kompanija China Huadian Hong Kong Company Limited (CHDHK) i Tianjin Dredging Corporation (CCCC TDC), Energetskog Kompleksa iz Beograda i Naftne industrije Srbije izjavili su da su spremni da "ubrzanom dinamikom nastave realizaciju projekta energetskog kompleksa Kovin".

Međutim, termoelektrana se u aktuelizovanom projektu ne pominje.

Rudnik Kovin nalazi se u Južnom Banatu, neposredno pored naselja Malo Bavanište, a prvi istražni radovi su, kako je navedeno na sajtu Rudnika, započeti 1976 godine.

Privredno društvo za podvodnu eksploataciju uglja koje je sada u većinskom vlasništvu države, 2005. je izdvojeno iz sastava EPS-a. Dve godine kasnije prodato je na aukciji za 16 mil EUR bugarskom preduzeću Kornikom eood iz Sofije, a 2010. godine Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o prodaji.

Preduzeće je 2014. izašlo iz restrukturiranja i nalazi se na spisku kandidata za privatizaciju.

 

Ugalj dobijen podvodnom eksploatacijom je klase lignit i namenjen je za široku i industrijsku potrošnju, navodi se na sajtu Rudnika Kovin.

Utvrđene bilansne rezerve ulja u Rudniku Kovin (polja A i B), iznose 266,1 milion tona.

 








Marketing



Najnovije vesti