MATEJ JOVANOVIĆ: Mladi pijanista iz Pančeva osvajanje Evrope počinje iz svog rodnog grada

Pančevac Matej Jovanović počinje svoju turneju po Evropi koncertom u Pančevu krajem avgusta. Student je čuvenog pariskog konzervatorijuma CRR93 u klasi pijanistikinje i pedagoga svetskog glasa Jasmine Kulaglić. Muzičko obrazovanje počeo je u Muzičkoj školi „Jovan Bandur“, nastavio ga u Muzičkoj školi „Mokranjac“ u Beogradu, da bi posle toga otišao u Pariz. Istovremeno Matej je na Instagramu otvorio stranicu pod nazivom PianoWorldWide koja ima oko 60 000 pratilaca.

Sa mladim pijanistom razgovarali smo jednog vrelog avgustovskog dana u njegovom rodnom gradu – Pančevu.

 

Zašto baš klavir?

Nismo u kući imali klavir. Često sam sa vrtićem išao u muzičku školu, na javne časove i tada sam primetio klavir. Sećam se, baš kada smo se vratili iz vrtića, da sam jedan dan crtao klavir i pijanistkinju koja sedi za njim. Imao sam tada šest godina i jednostavno mi se klavir usadio u mozak. Sledeće godine sam pitao mamu „kada ćeš da me upišeš na klavir“. Odveli su me u muzičku školu i ja sam bio primljen. Rekli su da sam talentovan i sve je to krenulo kako treba. Prvo takmičenje sam imao već sa osam godina, tada sam rekao mami da ću da idem na akademiju i to je bilo to. I evo i dan danas je to to.

 

Put do Pariza nije baš bio jednostavan. Na beogradskoj akademiji nisi prošao prijemni prvi put kada si probao da se upišeš?

Ja ne znam šta je to bilo. Pre toga je bilo Republičko takmičenje gde dolaze sva deca iz Srbije i uglavnom sva ta deca idu i na prijemni. Na takmičenju sam odlično prošao, bio sam sedmi od šezdeset i to je bila druga nagrada, a na akademiji primaju dvadeset. Znači bilo je gotovo nemoguće da ne budem primljen. Na prijemnom je sve je odlično prošlo, super sam svirao, a kada je izašla lista bilo je to iznenađenje, nisam bio primljen.

 

Taj prijemni ispit si položio godinu dana kasnije?

Tačno tako. Hteo sam da vidim šta nije u redu, pošto sam apsolutno bio ubeđen da je trebalo da prođem. Ne da sam najbolji, ali da mogu da prođem. I na kraju se ispostavilo da sam bio u prvih pet, ali u tom trenutku sam već bio na konzervatorijumu u Parizu.

 

Odakle ti ideja da odeš baš u Pariz?

Od malena mi je Francuska nekakav sinonim za umetnost. Nekako je to bilo ucrtano. Razmišljao sam o par opcija. Bila je tu i Češka, Prag, s obzirom na to da imaju odličnu akademiju i zbog jezika, ali ipak mi je Pariz bio nekako zanimljliviji. Kad sam bio 2014. u Parizu, pošto je tamo tata imao izložbu, osetio sam ga. To je prvi grad u kome se osećam kao kod kuće i rekao sam mami „ja ovde mogu da živim“. Tada sam imao 14-15 godina i to i dan danas mislim.

 

Možeš li da živiš u Parizu?

Apsolutno. Pariz ima po meni nekako sličnu energiju kao Pančevo. Pošto ja doživljavam Pančevo kao umetnički grad, nekako mi tu postoji sličnost. Povezani su mi gradovi, kada šetam ulicama osećam se isto. U drugim gradovima u kojima sam bio nisam to osećao. A Pančevo obožavam.

 

Koliko često dolaziš kući kada traje školska godina?

Dobra je stvar što imaju taj neki sistem da na 40 dana postoji neki raspust, tako da ja za vreme tog raspusta dođem ovde pošto ovde isto imam klavir i mogu da vežbam tako da uvek dođem ovde da budem sa svojima. Volim da budem tu. Ali veći deo vremena sam tamo.

 

 

Krećeš na turneju?

Da, to sam nekako sam organizovao. Sve je počelo sa tim instagram nalogom koji sam otvorio 9. avgusta prošle godine. Nisam imao plan da nešto bude za široke mase nego samo da iskažem ljubav prema klaviru. Ta strana je odjednom počela da raste, tako da mi je to dalo priliku da organizujem publiku pošto se već prikupila i to mi je pomoglo da sve brže organizujem. Kontaktirao sam Italiju, neke sale, poslao sam im neke snimke i ceo rezime i oni su bili zainteresovani da organizujemo koncert, tako da će to biti u Bariju 6. septembra. Nakon toga sam kontaktirao neke ljude u Veroni i isto su odgovorili i to je baš bilo zanimljivo, pričao sam i s profesorkom, to se uglavnom organizuje po sedam osam meseci, a ja sam to uspeo za par dana. Ona se baš čudila kako, ali jednostavno je tako ispalo. Zatim bi trebalo da bude koncert u Insbruku i dva koncerta u Beču. Prvi koncert će biti u Pančevu 31. avgusta. To je početna mini turneja da vidim kako će sve proći, a planiram i da se sve to nastavi.

 

Šta ćeš svirati?

Sviram tri Skarlatijeve sonate, i Šubertovu sonatu, zatim ide virtuozniji program: Ravel „Igra vode“ , tri Šopenove kompozicije i na kraju Prokofjev. Uvek pazim na program jer je to važno za gledaoce. Često se desi da odlični pijanisti sviraju dosadan program.

 

Mora da bude Šopena?

Ja nisam bio neki fan Šopena jer je donekle presviran. Više volim Ravela i impresionizam i Prokofjeva naravno jer je nekako energično i više pristaje mom karakteru. Ali ispostavilo se da mi Šopen leži. Stoji činjenica da mora da se pazi na to da publici bude interesantno. I meni se dešava da mi bude nekada dosadno na drugim koncertima koliko god da volim muziku.

 

Matej je rođen 1998. godine i do sada je učestvao na brojnim domaćim i međunarodnim takmičenjima.

• Deveti internacionalni konkurs „Antonio Salieri” Lenjago (IT) – druga nagrada 93/100 – prva nagrada nije dodeljena

• Clesd’or Pariz (FR) – first accessit

• Internacionalno takmičenje Lagny Sur Marne (FR) – Cat. Jeunes (Young) – finalista

• Republičko takmičenje 2017 – druga nagrada

• Takmičenje pijanista „Slavenski” – prva nagrada

• Međunarodno takmičenje „Josif Marinković” Zrenjanin – treća nagrada

• Međunarodno takmičenje Šabac – treća nagrada

Bio je polaznik muzičkog kampa „Interlochen” Mičigen (SAD) 2016. godine.

Zabeležio je mnogobrojne nastupe u organizacij ZMBSS-a, a učestvovao je i na „Klasik festu” u Pančevu i Koncertu srpskih kompozitora u SKC-u u Beogradu.

Nastupao je i u salama Regionalnog konzervatorijuma u Parizu i Kulturnog centra „Jean Houdremont” u Parizu.

 

Kad ne slušaš klasiku šta slušaš?

Hevi metal slušam od malena. Black Sabbath prvenstveno, a posle naravno i rok. Već par godina slušam Azru baš detaljno. Generalno rok, hard rok, hevi metal, psihodelik rok, naravno volim da čujem i džez.

 

Pišeš li svoju muziku?

Za sada ne. Kao mali jesam nešto pokušavao, ali to je malo nezgodno pošto sam dovoljno muzički obrazovan da shvatam da za to treba ogromno znanje. Lako je napisati, ali u klasičnoj muzici postoji mnogo pravila i ne može svako pisati. Prvo planiram da ovo završim pa onda ako mi bude bilo dosadno u životu završiću kompoziciju pošto bih želeo da imam neko zaista ogromno znanje da bih to mogao da potkrepim.

 

Koja su ti omiljena mesta u Parizu?

Jedno od omiljenih mesta mi je grob Džima Morisona. To mi je baš onako broj jedan. Volim i samo da se šetam Parizom. Kroz te sporedne ulice. Ima puno parkova. Ima i dosta muzičkih prodavnica koje sam posećivao. Za svaki instrument postoji posebna prodavnica. To je muzički deo grada i zove se baš tako -Muzički grad. Tamo odem često da pogledam. Ima dosta nota. Kod nas ne postoji biblioteka nota, a tamo postoji na svakom ćošku i tamo odem i gledam šta ću da kupim, šta ću da sviram. Nekada jednostavno volim da se spustim do Sene i samo šetam. Opet, to me podseća na naš Tamiš. Navikao sam da živim pored reke. To me nekako opušta.

 

Rešio si da uspeš?

Sa sedam godina sam rekao mami da ću da budem pijanista i radim na tome.

 

I zaista, kada sa Matejom sedate i pričate tačno vidite sjaju očima svaki put kada spomenete njegov instrument. Mlad čovek koji tačno zna šta želi, ima talenta, energije, a znanje uporno stiče. Mi, Pančevci imaćemo priliku da ga slušamo u dvorani Kulturnog centra Pančeva, 31. avgusta. Iz Pančeva će početi njegova evropska turneja.