Veteranke ŽŽRK Dinamo
Sport

ISTINOČEŽNJA: Veteranke ŽŽRK Dinamo

Izvor: 
Slobodan Rora Damjanov Ned, 29/05/2022 - 21:15











Nikad mi to neće biti jasno, sa kojim motivom i zbog čega sa tolikim žarom, ugasiše, po mom mišljenju, najugledniji sportski kolektiv u Pančevu. Da, mislim na ŽŽRK Dinamo. Popularne Malene, koje su decenijama proslavljale igru i svoj grad, bile ponos, najviše čuvale ugled sportske sredine, poznate širom Jugoslavije, nisu zaslužile takav kraj, nažalost i sramotu, svih koji su iole učestvovali u tom činu.

 

Da sve bude čudnije, 2008. Pančevke su učestvovale u jednom evropskom takmičenju, da bi samo nekoliko meseci kasnije, neko, stavio katanac na klub.

 

Toliko je generacija prošlo kroz to dvorište, da tako, kolokvijalno nazovem, višedecenijsko postojanje Dinama, za pravu je i obimnu knjigu. Iznedrio je Dinamo reprezentativke, trenirali su ih najugledniji stručnjaci tog vremena, svuda bile zapažene i opet, ni to nije bilo dovoljno da se neko umilostivi, sačuva taj, reći ću-brend, a veliki gospodin Marketinga, Žozef Lončar bi me ukorio, odmah ispravljajući, rečima; „Slobodane, trebalo je da napišete-ugled“.

 

Nije moglo bez ovog uvoda, kad je reč o veterankama ŽŽRK Dinamo. Još su one ostale da čuvaju tradiciju, ali, taj entuzijazam, sa kojim se retko susrećem na sportskom nebu, bilo gde i kad, zaista je nešto posebno, pa zaslužuje ne samo da stane u ovu rubriku, već da nas sve uozbilji i vrati u normalu, kako bi razmišljali, da status ove družine, iz „zamrznutog“ ako dobro tumačim trenutno stanje, ponovo dobije-aktivan.

 

Najčešće se oglašava, u vezi sa njihovim akcijama, harizmatična Branka Vuković Opalić, ali uvek su tu i njene savremenice, Jasa Dangubić, Vera Bitević, pa mlađa Marija Krstić i ostale devojke. Pratim šta rade na društvenim mrežama. Stekao sam utisak, tim su povodom „zauzete“ svakog vikenda, one aktivno čuvaju svoj Dinamo od zaborava. Kakav je to entuzijazam, koliko je to lepo, kad se uzme kontekst, u kakvim (ne)uslovima čine to što rade.

 

Kad na rasporedu nije odlazak u drugi grad, prijateljski susret sa nekadašnjim rukometašicama, eventualno turnir, mada, mislim da to nije slučaj kao što je nekada bilo( recimo susreti u Tuvtu), onda, kad im termini dozvoljavaju, odu u Halu na Strelištu, ili drugi teren, da se istrče, zabave. Sve su one ostale u prijateljskim odnosima, a rukomet, zapravo, samo je most da se druže, ostanu zdrave, zaborave na svakodnevne obaveze, šta već.

 

Dinamovke, kao pristojne, normalne, sportiskinje, osobe, retko koga privlače, jer, sad je u modi, grubo to da nazovem, nešto drugo. Na ceni je, nažalost, neka nova normalnost. Sreća je što ove dame ne haju za nju. Zato su ostele, kao primer, boljeg dela Pančeva, ujedno, čuvaju ono što dmo mi, ostali, odavno izgubili.

 

Praštajte i dobra vam sreća!

 

 








Marketing



Najnovije vesti