Sport

Struja poskupljuje od 1. septembra?

Izvor: 
Blic/Tanjug Pet, 17/07/2020 - 23:12

Od 1. septembra struja u Srbiji najverovatnije će poskupeti u opsegu od 7,7 do 7,9 odsto, jer je analiza stanja u Elektroprivredi Srbije, koja je urađena na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda, pokazala da je cena proizvodnje električne energije viša od prodajne za domaćinstva i male kupce, piše Blic.
 
Kako piše Blic, ako je suditi po rezultatima preliminarne analize, koja je dostavljena i Ministarstvu energetike, stanje je alarmantno, a između redova se naslućuje da je neizbežno hitno poskupljenje struje, jer u suprotnom preti opasnost da se ugrozi finansijska održivost EPS-a.
 
Takvi pokazatelji upalili su crvenu lampicu i u državi jer je jasno da su niske cene kilovata, koje su često služile i kao socijalna mera, neodržive i da se moraju što pre menjati jer u suprotnom Elektroprivreda Srbije može da ima nenadoknadivu štetu. Zbog toga je postignut načelni dogovor najodgovornijih ljudi u državi da od septembra poskupe kilovati najmanje za 7,7 odsto, jer bi svaka niža cena ostavila nesagledive posledice na funkcionisanje srpskog energetskog sistema.
 
Izvor Blica iz Nemanjine 11 tvrdi da je ovakva situacija gotovo nezabeležena u svetu, gde je nezamislivo da elektroprivreda prodaje struju po cenama koje su niže od proizvodnih.
 
"Razlog za ovakav paradoks je to što se u Srbiji struja tretira kao socijalna, a ne ekonomska kategorija. Takav pristup država mora da promeni i da iznađe druge mehanizme kako bi zaštitila najugroženiju kategoriju stanovništva. Tu strategiju, pored MMF, koji je tražio da se uradi procena novih tarifa, koje bi uključivale i povećanje izdvajanja za obnovljive izvore energije, podržava i Svetska banka, koja je uključena u realizaciju značajnih investicionih projekata u EPS. Ovih dana i njihovi predstavnici bi trebalo da se upoznaju s rezultatima ove analize ali da i čuju mere koje su neophodne da se obavi finansijska konsolidacija srpske elektroprivrede. Jedna od tih mera svakako je povećanje cene struje, a analize pokazuju da bi ono trebalo da se kreće u opsegu od 7,7 do 7,9 odsto. Tačan procenat uvećanja koštanja kilovata znaće se ovih dana jer zavisi i od odluke o visini izdvajanja za obnovljive izvore energije. To su ipak tehničke stvari jer suštinski potrošačima to nije važno. Ono što je važno, bar kako sada stvari stoje, to je da je vlast dala zeleno svetlo da se ide i sa najvećim procentom povećanja od 7,9 odsto, ali ipak treba sačekati", navodi sagovornik Blica.
 
On dodaje da bi ovih dana Agencija za energetiku trebalo da donese odluku jer je zahtev za poskupljenjem upućen ovom telu.
 
Međutim, u Agenciji za energetiku Srbije (AERS) kažu za Tanjug da još uvek nisu dobili nikakav zahtev za promenu cene struje. Kako kažu, njima zahtev za promenu cene upućuje EPS, ali nikakav zahtev nisu primili, kao i da nije tačno pisanje pojedinih medija da je taj zahtev već upućen.
 
Inače, kada stigne zahtev za promenu cene struje, AERS kao jedino nadležno telo proverava sve stavke i usklađuje ih sa metodologijom i donosi odluku. EPS konsultuje vladu, pre upućivanja zahteva, a kada predlog za promenu cene stigne u AERS, to telo, kao nezavisno, donosi konačnu odluku o poskupljenju struje.
 
U Elektroprivredi Srbije nisu želeli da govore o povećanju cene električne energije, ali jesu o rezultatima preliminarne analize.
 
"Urađena je preliminarna analiza tarifa i dostavljena Ministarstvu rudarstva i energetike, koja pokazuje da je cena koštanja proizvodnje električne energije viša od prodajne cene na garantovanom snabdevanju", rečeno je za Blic u EPS-u.
 
Poslednje poskupljenje struje od 3,9 odsto zabeleženo je decembra prošle godine, tako da prosečna cena kilovata sada za domaćinstva iznosi oko 7,3 dinara bez poreza i taksa. I sa tim povećanjem Srbija ima najjeftiniju struju u regionu i Evropi. Da je to tako, pokazuju podaci po kojima Srbija ima 7,2 odsto nižu cenu nego Severna Makedonija, 18,9 odsto nego Bugarska, 24 odsto nižu od Albanije. Istovremeno, hrvatski kilovat je, u odnosu na srpski, skuplji za 70,97 procenata, a slovenački čak 122 odsto.
 
 



Marketing



Najnovije vesti