Povrće Foto: pxhere
Srbija

Cene hrane u Srbiji će rasti najmanje do sledećeg leta

Izvor: 
N1/Beta Pon, 18/10/2021 - 17:01











Agroekonomista Milan Prostran izjavio je da je najnoviji talas poskupljenja energenata i hrane u Srbiji ugrozio životni standard građana Srbije."Troškovi ishrane tročlane porodice u Srbiji u porodičnom budžetu učestvuju sa 35-40 odsto, dok u zapadnim zemljama to učešće iznosi 5-15 odsto", rekao je Prostran za portal UGS "Nezavisnost".

Poskupljenja prehrambenih namirnica traju već nekoliko meseci, a ekonomisti tvrde da će rast cena potrajati najmanje do leta sledeće godine.

Cene svežeg mesa u septembru su skočile za 15-30 odsto u odnosu na septembar prošle godine. Povrće je poskupelo za 36 odsto, jaja za 20 odsto, a jestivo ulje za preko 50 odsto. Hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa preko 55 odsto, što ukazuje da će, kako upozoravaju stručnjaci značajno padati, ionako nizak, životni standard građana.

Istovremeno, Narodna banka Srbije je saopštila da je inflacija u septembru iznosila svega 5,7 odsto.

Prostran je za UGS „Nezavisnost“ ocenio da će cene hrane rasti dok poskupljuje gorivo. Prema njegovim rečima, cene hrane u Srbiji rastu i zbog toga što je desetkovan stočni fond i zato što su izdvajanja države za razvoj poljoprivrednog sektora minimalna.

„Porasle su cene svih žitarica, a naročito je skočila cena kukuruza, čak na 27 dinara po kilogramu, što direktno utiče na cenu mesa ili jestivog ulja. U poslednjih mesec dana naglo je skočila i cena pšenice i sada iznosi 30 dinara po kilogramu, s tendencijom daljeg rasta“, rekao je Prostran.

Dodao je da je pandemija koronavirusa izazvala ozbiljne poremećaje na tržištu, pre svega kada je u pitanju kretanje roba, jer su bogate zapadne zemlje počele da ga koče, plašeći se još većih poremećaja, što takođe utiče ne kretanje cena hrane.

On smatra da bi država morala da uveća podsticaje za poljoprivrednike, shodno učešću poljoprivrede u stvaranju bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje.

Agrarni budžet – 400 miliona evra

Prema zvaničnim statističkim podacima poljoprivreda, prema njegovim rečima, danas u BDP-u Srbije učestvuje sa nešto više od deset odsto, dok agrarni budžet u republičkom budžetu učestvuje sa svega pet odsto, odnosno 400 miliona evra.

Kada bi, kako je rekao, ovaj princip bio ispoštovan, Srbija bi svake godine za poljoprivredu izdvajala oko milijardu evra i taj novac bi bio značajan podsticaj za poljoprivrednike.

Prostran je podsetio da EU za poljoprivredu izdvaja trećinu svog ukupnog budžeta koji iznosi 1.161 milijardu evra.

„Poljoprivreda je najvitalniji i najrealniji sektor koji obezbeđuje sigurnost života i država mora da joj posveti mnogo više pažnje. Kad se ostane bez hrane moraju da se daju sve rezerve, i devizne i zlatne, za njenu nabavku, što se u istoriji naše države nekoliko puta desilo“, rekao je Prostran.

Istakao je da kada nema subvencija za domaće poljoprivrednike da je dobro što su poskupele osnovne sirovine, pre svega žitarice, kako bi se taj sektor bar na godinu dana oporavio.

Prostran je rekao da visoke cene hrane naročito pogađaju siromašne građane i da u skoro svakom gradu u Srbiji postoje narodne kuhinje u kojima se hrani veliki broj ljudi.

 








Marketing



Najnovije vesti