novac
Srbija

Državi za porez duguje 800 preduzeća u stečaju, dug će biti prebačen na leđa građana Srbije

Izvor: 
Blic/Novosti Sub, 21/12/2019 - 17:55

Prvih deset poreskih dužnika u stečaju državi na ime neplaćenih poreza duguju više od 130 milijardi dinara, što znači da se država može oprostiti od najmanje jedne milijarde evra, imajući u vidu da su mnogi dužnici u stečaju i po više od deset godina i da su male šanse da iz takve pozicije namire dugove.

 

Bar 160 vrtića moglo je da bude izgrađeno da su najveći poreski dužnici uplatili svoju obavezu od 32 milijarde dinara. Ili pet univerzitetskih dečjih, potpuno opremljenih bolnica. Ili više od trećine Moravskog koridora. A kada bi se u ovu računicu "ubacili" i podaci o poreskom dugovanju firmi u stečaju, nikada izgrađene objekte, puteve, mostove, trebalo bi uvećati još deset puta. Jer, upravo su toliko veći i njihovi dugovi, koji nikada neće biti plaćeni - trenutno na nivou od 302 milijarde dinara, od kojih teško da će išta biti naplaćeno, pišu Novosti.
 
Na listi pravnih lica u stečaju iz godine u godinu se ponavljaju slične firme, a dugovanja samo rastu.
 
Na spisku se nalazi veliki broj državnih preduzeća, među kojima su i državne banke u stečaju, ali i nekadašnji industrijski giganti, te se ekonomski stručnjaci opravdano pitaju da li će Poreska uprava ikada moći da naplati ova dugovanja ili će, kao što se ranije već dešavalo, u nekom trenutku dugovi biti otpisani, a teret dugovanja tako biti prebačen na leđa svih građana Srbije.
 
Najveći dužnik u stečaju je Beobanka koja duguje 33 milijarde dinara (oko 28 miliona evra). Na drugom mestu je Investbanka od koje Poreska uprava potražuje 24 milijardi dinara. Astra banka duguje nešto više od 20 milijardi dinara, a Beogradska banka skoro 18 milijardi.
 
"Što se tiče banaka u stečaju, koje su u tom položaju još od 2001. godine, one još uvek imaju neki novac i nekretnine, i postoji neka šansa, koja nije preterano velika, da se deo dugova naplati. Te banke su likvidirane sa idejom da se spasi srpska privreda, u čemu se, nažalost, nije uspelo. Najveći deo njihovih dugovanja potražuju domaća preduzeća, koja su opet u dugovima, i tu se stvara jedan zatvoreni krug", ocenjuje u razgovoru za Blic Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
 
Pored domaćih banaka, među najvećim dužnicima koji su u stečaju nalazi se i preduzeće "Zastava automobili" koje duguje 7,6 milijardi dinara (blizu 6,5 miliona evra). Industrija mašina i komponenata IMK "14. oktobar" iz Kruševca ima dug od 4,7 milijardi dinara, a “Zastava kamioni” 3,2 milijarde.
 
"Kada je reč o velikim preduzećima i industriji, najveći broj njih je uveden u famozni proces restrukturiranja, u kome je posle 2003. godine bilo čak 176 firmi, skoro celokupna srpska industrija. Za mali broj tih preduzeća je stvarno traženo rešenje, ali zato ona tokom restrukturiranja više nisu plaćala nikakva potraživanja – ni dobavljačima, ni račune za komunalne usluge državnim preduzećima, ni bankama, ni radnicima... Otud i sve veći dugovi", navodi profesor Savić.
 
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je mehanizam naplate kod preduzeća u stečaju jasan i da prioritet uvek imaju obezbeđena potraživanja, a iz stečajne mase se dalje proprocionalno podele gubici, što znači - "možda bude nešto, možda ne bude ništa".
 
"Meni je iskreno žao što se kod nas nedovoljno koristi mogućnost preuzimanja, odnosno da poverioci preuzmu upravljanje sistemom na osnovu dugova, kada dugovanja prerastu 50 odsto kapitala firme. To je manje više svuda u svetu prisutno, a mislim da je dobra opcija jer niko bolje od njih ne zna šta je potrebno preduzeću", objašnjava sagovornik Blica.
 
Na listi i zemljoradnička zadruga, transportne kompanije, tekstilci...
 
Interesantno je da se na spisku poreznih dužnika u stečaju nalazi i Zemljoradnička zadruga Lajkovac koja Poreskoj upravi duguje 2,5 milijarde dinara, ali i preduzeće za marketing i trgovinu “Astra Simit”, sa sličnim iznosom duga.
 
BIP duguje 1,5 milijardi dinara, Autosaobraćaj iz Kragujevca 1,2 milijarde, a Tekstilna industrija Vučje 1,17 milijardi dinara. Proizvođač obuće "Boreli" iz Sombora ima poreski dug nešto malo veći od 1 milijarde dinara, baš kao i Građevinsko preduzeće “Rad”, modna konfekcija "Rudnik" i Akcionarsko društvo "Ivo Lola Ribar".
 
Na spisku su i kompanija za proizvodnju mesa "Agroživ" od koje Poreska uprava potražuje 796 miliona dinara i industrija odeće "Prvi Maj" iz Pirota koja duguje 756 miliona dinara.
 
Milioneri u minusu
 
Najveći poreski dug među preduzetnicima, prema podacima Poreske uprave Srbije, ima samostalna zanatsko-građevinska radnja iz Lapova. Reč je o 121 milion dinara duga. Još tri preduzetnika na ovoj listi poreznicima duguju više od 100 miliona dinara za poreze i doprinose. Reč je o radnjama u Ćupriji, Novom Sadu i Jagodini. Tačno 2.423 preduzetnika nalaze se na listi najvećih poreskih dužnika, sa dugom od najmanje pet miliona dinara.



Marketing



Najnovije vesti