radnik Foto: hipopx
Srbija

DW: Obespravljeni prekarni radnici Srbije

Izvor: 
DW Sre, 25/05/2022 - 23:48














Zakon o radu krše mnogi poslodavci u Srbiji: državna preduzeća, privatne škole i mediji, pa čak i neke nevladine organizacije koje se zalažu za ljudska prava. Veliki broj radnika lišen je čak i zdravstvenog osiguranja, piše Dojče vele (DW).

 

„Redovna plata, prijava od prvog dana, plaćeni prekovremeni sati, plaćen prevoz…“ Takvim uslovima, koje u oglasu obećava jedan poslodavac za rad u kiosku u Beogradu, ne može da se nada čak trećina radno angažovanih ljudi u Srbiji. Oni rade povremeno, plaćeni su „po učinku“ ili godinama potpisuju ugovore kojima ne stiču status i prava zaposlenih.

„Raspoloživi podaci ukazuju da je čak trećina radnika u Srbiji u prekarijatu“, kaže Milica Marinković iz Inicijative A11. „Prekarni rad je svaki rad koji narušava dostojanstvo i pravo radnika i vodi ka neizvesnom zaposlenju. Takav položaj trpe različiti profili radno angažovanih – od najniže kvalifikovanih, kao što su održavanje higijene ili fizički poslovi, pa do držanja nastave stranih jezika ili iz sfere IT-industrije“, kaže za Dojče vele Marinković.

  Šta previđa zakon?

Osim retkima koji su uspeli da se izbore za visoke zarade, za mnoge je takav prekarni položaj gotovo neizdrživ. Neki od njih bivaju angažovani na puno radno vreme, uz iste obaveze kao i stalno zaposleni koji imaju ugovore o radu, ali potpisuju ugovore o delu, o privremenim ili povremenim poslovima ili autorske ugovore. Od otkaza ih ne štiti baš ništa – kad god poželi, poslodavac može da im ugovor – koji obično potpisuju na po tri ili šest meseci – jednostavno ne obnovi, navodi DW.

Prema članu 199 Zakona o radu, ugovor o delu može se potpisati samo za poslove koji su van osnovne delatnosti poslodavca i podrazumevaju samostalan rad. Taj ugovor, kako se navodi na sajtu infostud.rs, radniku ne obezbeđuje pravo na plaćeni godišnji odmor, niti na bolovanje, pa je između ostalog i zato poslodavcu isplativije da sa nekim zaključi takvu vrstu ugovora, umesto ugovora o radu.

Slično je i kada je reč o ugovorima o privremenim i povremenim poslovima koji, prema članu 197 Zakona o radu, ne mogu da traju više od 120 radnih dana u istoj kalendarskoj godini.

Onaj ko je primoran da godinama radi po osnovu autorskog ugovora, teško da će imati penziju od koje će moći da živi – godina dana rada po osnovu ovakvog ugovora podrazumeva gotovo dva puta manje staža za penziju.

  „Nemam knjižicu“

Jovan (pravo ime poznato redakciji DW) je više od dve godine potpisivao autorski ugovor sa jednom nevladinom organizacijom za zaštitu ljudskih prava. Radio je na pola radnog vremena, uz iste obaveze kao stalno zaposleni, kao što su svakodnevni dolazak u kancelariju, odlazak na putovanja, itd. "Nameravam da odem sa tog posla i nadam se da će mi isplatiti slobodne dane koje nisam iskoristio, iako je zakonski to samo njihova dobra volja", kaže Jovan.

Za dve godine rada, on nema ni punih mesec dana radnog staža, a u vreme prvog talasa pandemije korone nije bio prijavljen na zdravstveno osiguranje. "Da nisam otišao u apoteku po jedan lek i tako saznao da mi knjižica nije overena, mogao sam da odem u bolnicu i da imam problem, jer nemam zdravstveno", kaže Jovan za DW.

Prema podacima Inicijative A11, bez prava na zdravstveno osiguranje u Srbiji radi gotovo 116.000 ljudi, dok pravo na plaćeno bolovanje nema više od 154.000. „Čak 21,5 odsto radnika ugrožava svoje psihičko i fizičko zdravlje radeći prekovremeno bez ikakve novčane nadoknade“, navodi A11 u svom prošlogodišnjem izveštaju „Iskrivljena slika – stanje ekonomskih i socijalnih prava u Srbiji“.

Tako vlasnika jedne privatne srednje škole u Beogradu ni ugovor o radu koji je potpisao s jednom profesorkom nije naterao da joj uplaćuje zdravstveno osiguranje. DW ju je kontaktirao preko njene prijateljice Ivane (pravo ime poznato redakciji DW), ali za sada, između ostalog i zbog narušenog zdravlja, o tome za medije ne želi da govori.

  Prekarijat u medijima

Mada izveštavaju o teškom položaju novinara, i pojedini mediji u Srbiji svoje zaposlene ponekada godinama drže u prekarnom položaju. DW je posredno i neposredno kontaktirao nekoliko novinara jedne beogradske redakcije i oni ne negiraju da kao „honorarci“ rade isto kao i stalno zaposleni, uz mesečne zarade koje, prema saznanjima DW, nekada ne prelaze 40.000 dinara. O tome za medije, međutim, čak ni anonimno, ne žele da govore.

DW je, takođe, kontaktirao angažovane na jednoj televiziji s nacionalnom frekvencijom. Na razgovor je pristala Marija (pravo ime poznato redakciji DW) koja šest godina potpisuje autorske ugovore, a njen zadatak je da svake nedelje pripremi prilog za jednu emisiju. "Istina je da mi ne mere vreme koje provedem u redakciji, ali ovo je posao koji se uglavnom radi na terenu. Ako radim za praznike, to mi nije plaćeno. Nemam pravo na bolovanje, trudničko, porodiljsko, regres, prevoz... Imam fiksnu naknadu i to je to".

  Osnov za tužbu

Svaki oblik kršenja Zakona o radu može se, lično ili anonimno, prijaviti Inspekciji rada. Ivana je zato već prijavila vlasnika beogradske privatne škole i time otvorila šansu da se njena prijateljica izbori za svoja osnovna prava.

Takav je recimo epilog tužbe koju je podigao radnik Beogradskog vodovoda i kanalizacije Đorđe Đorđević. Prema navodima da sajta radnik.rs, Vrhovni kasacioni sud ove godine potvrdio je pravosnažnu presudu kojom su poništeni ugovori o privremenim i povremenim poslovima koje je Đorđević godinama potpisivao s tim javnim preduzećem, iako je radio isto kao i stalno zaposleni, prenosi DW.

Apelacioni sud prethodno je zaključio da je preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija prikrivalo da je u pitanju rad na istim poslovima koji je trajao nekoliko godina, naglašavajući da je Đorđević trebalo da bude angažovan po osnovu ugovora o radu i to na neodređeno vreme.

Ipak, izgleda da obespravljenost prekarnih radnika u Srbiji ima ograničen rok: „U postupku usklađivanja s pravnim tekovinama EU, rad van radnog odnosa moraće da bude izbrisan iz Zakona o radu, a njegovi različiti oblici moraće da postanu ili deo radnog odnosa (ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova), ili deo obligacionog prava (pre svega ugovor o delu i ugovor o autorskom delu). Ili će jednostavno biti ukinuti“, kaže za DW predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa.

 








Marketing



Najnovije vesti