Hleb rezani Foto rprata (flickr)
Srbija

Ekonomisti o poskupljenju hleba: Rast cena nije opravdan

Izvor: 
021/Danas Sre, 14/07/2021 - 16:16














Na jugu Srbije cena vekne hleba ovih dana je pet do sedam dinara veća nego ranije, ali ovo poskupljenje nije opravdano, smatraju stručnjaci.

Iako su tokom maja i juna cene žitarica značajnije porasle u odnosu na prošlu godinu, već sada se vraćaju u normalu i samim tim razloga za novim poskupljenjima, pre svega brašna i hleba, nema, piše Danas.

Prema podacima RZS-a, u maju ove godine u poređenju sa prošlim sve su cene skočile u poljoprivredi i to u proseku za 20 odsto. Najviše je poskupelo industrijsko bilje i to za 84 odsto, kukuruz za 60, pšenica za gotovo 15 odsto.

Osim u poljoprivredi, cene su skočile i u prehrani, tako je u junu ove godine ulje bilo skuplje nego prošlog juna za 18 odsto, gorivo je otišlo za nepunih 22 odsto, transport za nekih 15 odsto.

"Ne vidim ekonomski razlog da hleb poskupi, jer pšenica je sada oko 21 dinara, a u maju je išla i do 24 i 25 dinara. Nova pšenica koja je tek kupljena treba da odleži još mesec dana, mora da ima to tzv. tehnološko zrenje, što znači da nije odmah operativna. Cena te nove pšenice, ove koja se sada nabavlja ne daje povoda da mlinari i pekari dižu cene brašna, odnosno hleba", kaže za Danas agroekonomski analitičar Žarko Galetin.

On napominje da je soja u maju kada je bio i najveći cenovni pik došla do 86 ili 87 dinara po kilogramu, ali da je sada 75 dinara, što je visoka, ali opet realnija cena.

Predsednica Udruženja Žita Srbije Sunčica Savović kaže da oni ne vide da bi moglo da dođe do poskupljenja jer su cene žitarica na svetskim berzama u padu prethodne četiri nedelje. Pšenica, kao i kukuruz i soja su berzanske robe, ističe ona, i cene se formiraju na berzi.

Na to mogu da utiču, kako kaže, i dešavanja na domaćem tržištu gde je ove godine bila nešto veća potrošnja stočne prehrane, jer je kukuruz zbog visoke cene u stočnoj hrani zamenjen pšenicom.

"Bez obzira na to, u novu ekonomsku godinu koja je za pšenicu počela 1. jula ušli smo sa zalihama od 300.000 tona prošlogodišnjeg roda. Prinosi su za sada dobri, u Vojvodini su od šest do više od osam tona po hektaru, i na nivou zemlje procenjujemo da će prinosi biti veći od pet tona po hektaru, što znači da će rod biti sigurno veći od tri miliona tona, što je na nekom proseku", kaže Savović za Danas.

Prinosi su dobri, zaključuje, bolji nego što su u Udruženju očekivali.

Opširnije na sajtu Danasa.

 








Marketing



Najnovije vesti