Foto: Pixabay
Srbija

EPS mora da uvozi i ugalj, iako Srbija ima rezerve za 50 godina

Izvor: 
Euronews Srbija Ned, 22/05/2022 - 12:26














Vlada Srbije je nedavno donela Zaključak po kome se Elektroprivredi odobrava uvoz od četiri miliona tona uglja, koliko je procenjeno da EPS-u, zbog trenutne situacije, nedostaje do kraja 2023. godine. U ovom javnom preduzeću za Euronews Srbija kažu da su u toku razgovori o uvozu sa Republikom Srpskom, Crnom Gorom, Rumunijom i Bugarskom.

Iz Rudnika Pljevlja čiji je vlasnik Elektroprivreda Crne Gore su pre mesec i po dana saopštili da je postignut dogovor sa EPS o isporuci oko 300.000 tona uglja u ovoj godini, sa tendencijom da se ta količina u narednom periodu i poveća.

U EPS tvrde da su domaće rezerve uglja zadovoljavajućeg kvaliteta za rad termoelektrana na površinskim kopovima dovoljne za dugogodišnji rad od oko 50 godina. Uglja, dakle imamo, ali je on još duboko pod zemljom, jer kopovi nisu spremni za njegov iskop. Tako smo došli u situaciju da će državno preduzeće za predstojeću sezonu morati da kupi gotovo deset puta više uglja iz inostranstva, čak i u odnosu na vreme najvećeg incidenta, kada su kopovi bili pod vodom.

Oni navode da EPS do sada nije uvozio ugalj, odnosno da se to desilo samo jednom, posle poplava iz maja 2014. godine kada je proizvodnja u Rudarskom basenu "Kolubara" bila smanjena zbog potapanja kopova "Veliki Crljeni" i "Tamnava – Zapadno polje". Tada je, kako navode, u periodu od januara do marta 2015. godine za potrebe rada TENT A uvezeno 352.000 tona uglja iz Rumunije.

U EPS za Euronews Srbija kažu da je trenutni problem što nema dovoljno otkrivenog uglja zbog neispunjavanja planova na otkopavanju otkrivke.

"Za obezbeđenje dovoljnih količina uglja u Srbiji potrebna su značajna ulaganja pre svega u nabavku osnovne rudarske mehanizacije za zamenske i nove kopove – Polje E i "Radljevo", veća ulaganja u održavanje stare rudarske mehanizacije i prijem mladih proizvodnih radnika. Polje E je zamenski kop za Polje D koje je eksploataciju završilo početkom 2021. godine, dok je "Radljevo" novi kop", navode u Elektroprivredi Srbije.

Oni tvrde da je uz obezbeđenje dovoljnih finansijskih sredstava za nabavku nove opreme, revitalizaciju i kvalitetno održavanje stare opreme za otkopavanje otkrivke i uglja, podizanje proizvodnje uglja na potrebni nivo moguće u narednom periodu, ali ne navode rok u kojem bi se to moglo i desiti.

Ignjatović: Za stabilizaciju sistema potrebno 3 do 5 godina

Profesor na Katedri za mehanizaciju rudnika Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu Dragan Ignjatović za Euronews Srbija kaže da će uvozom i postepenim povećanjem pouzdanosti opreme EPS već tokom naredne godine delimično sanirati problem, ali da dugoročno rešenje zahteva minimum tri do pet godina.

"Mora se uložiti u nabavku nove kao i revitalizaciju i modernizaciju stare opreme kako bi se rešio problem nedostataka otkopavanja jalovine. Pored toga mora se uložiti i u odvodnjavanje, pomoćnu mehanizaciju i eksproprijaciju. Trenutno je u fazi otvaranje dva nova zamenska površinska kopa – Radljevo i Polje E.  Rudarstvo je trom i inertan sistem, do dostizanja pune proizvodnje i dobijanja kvalitetnog uglja proći će nekoliko godina. Samo da bi se nabavio jedan sistem  - rotorni bager, transporteri i odlagač potrebno je minimum tri godine, tako da je potrebno do pet godina za potpunu stabilizaciju sistema", smatra Ignjatović.

Profesor kaže da je Srbija godišnje uvozila oko 1.000.000 tona uglja visokog kvaliteta za industriju i široku potrošnju, ali da EPS nije učestvovao u uvozu ovog uglja jer su naše termoelektrane projektovane za sagorevanje niskokvalitetnih ugljeva - TENT na nešto ispod 7.000 kiodžula po kilogramu, a Kostolac na nešto oko 8.500.

"U planu je da se ove godine uveze oko 2.000.000 tona za potrebe termoletrana u Obrenovcu (TENT) i Morava u Svilajncu. Razlog ovome je što će Kolubara proizvesti oko 5.000.000 tona manje nego prethodnih godina", objašnjava profesor.

On napominje da će kupovina stranog uglja, nadoknaditi samo deo potreba za termoelektrane i ukazuje da će se smanjiti i količine uglja iz Kolubare i Kostolca za široku potrošnju koje moraju biti dodatno uvezene. To bi mogao biti dodatni udar i na budžet potrošača, jer će sa domaćih kopova biti manje uglja i za domaćinstva.

"Cena uvoznog uglja će sigurno biti dosta skuplja nego što je proizvođačka cena iz EPS-a jer su troškovi transporta veliki, pogotovo ako nema vodenog ili železničkog transporta i ako se radi o kvalitetnijum ugljevima poput Pljevlja, Kreke i Stanara", kaže profesor.

Zašto EPS mora da uvozi ugalj?

Ignjatović napominje da je najveći problem što Kolubara trenutno ne može da proizvede više od 25.000.000 tona, a da je prethodnih godina proizvodila i više od 31.000.000 tona.

"Uglja ima, ali je prethodnih godina malo ulagano u otvaranje zamenskih površinskih kopova, nabavku opreme, kao i revitalizaciju i modernizaciju stare opreme i nabavku rezervnih delova. Sve to je uslovilo manje vremensko i kapacitetno iskorišćenje opreme i zaostatak u otkopavanju jalovine, koja se nalazi iznad uglja, a koje je neophodno da bi se otvorio i otkopao ugalj", objašnjava Ignjatović.

Profesor ističe da trenutno, pogotovo u istočnom delu kolubarskog basena, ima malo otvorenog uglja i ukazuje da je proizvodnja iz ovog dela drastično smanjena.

"Ugalj je lošeg kvaliteta i zahteva selektivan rad, odvajanje uglja od jalovine, što utiče na pad kapaciteta. To je izraženo u zapadnom delu basena, ali taj deo kopova danas isporučuje dovoljne količine uglja koji je u zahtevanim granicama kvaliteta. Problem je bio prethodnih godina kada se "jurio" kvantitet, pa je često isporučivan ugalj i slabijeg kvaliteta od potrebnog samo da bi se ispunili zahtevani kapaciteti bez toga da se imao u vidu potrebni kvalitet. Kada se otvori sloj površinskog kopa Polje E problemi će biti rešeni", kaže profesor Ignjatović.

EPS je protekle zime imao velike probleme u proizvodnji električne energije u termoelektranama, a kao jedan od razloga navodio se i loš kvalitet uglja. Upravo TENT i RB "Kolubara", bili su u fokusu zbog nezapamćenih havarija, naročito onih u decembru kada je došlo do kolapsa elektroenergetskog sistema zemlje i kada jedan deo građana danima nije imao struju. Utvrđeno je da je zbog loženja uglja lošeg kvaliteta, koji je bio mokar i natopljen blatom, došlo do kvara u TENT.

Događaji iz decembra doveli su do smene četiri izvršna direktora, a potom i ostavke vršioca dužnosti direktora "Elektroprivrede Srbije" Milorada Grčića, a potom je usledila i krivična prijava koju je protiv njega podnelo Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE). U resornom ministarstvu su naveli da već godinu dana pričaju da "javna preduzeća u energetskom sektoru ne rade kako treba", ali da će konačnu reč o tome ko je odgovaran za kolaps u TE "Nikola Tesla" dati policija i BIA. Milorad Grčić je u pisanoj ostavci optužio ministarku Zoranu Mihajlović da, za tuđe interese, razgrađuje celokupni elektroenergetski potencijal i uništava taj sektor.

Dosadašnji epilog je da, zbog više havarija koje su se dogodile domaći energetski sektor knjiži gubitak od skoro milijardu evra zbog uvoza struje, a da uporedo počinje i uvoz uglja, koji će ih dodatno uvećati.

 








Marketing



Najnovije vesti