Novac digitron Foto: pixabay
Srbija

I dalje nedovoljno da se preživi: Minimalac možda veći i za 5.000 dinara, no poješće ga inflacija

Izvor: 
Euronews Srbija Uto, 21/06/2022 - 09:08











Rast cena, ubrzan posledicama rata u Ukrajini, osetno je smanjio kupovnu moć građana. Naročito onih sa najmanjim primanjima.
 
Iz vrha države najavljuje se značajno povećanje minimalca, od 12 do možda čak 14 odsto, što znači da bi minimalna zarada bila viša za pet hiljada dinara.
 
Ipak, kako piše Euronews Srbija, pitanje je da li će to biti dovoljno, ako se ima u vidu da je i inflacija već dvocifrena
 
Minimalna plata u Srbiji ni pre rasta inflacije nije bila dovoljna da pokrije trošak makar minimalne potrošačke korpe ali se poslednjih godina ta razlika makar smanjivala. Tako je u martu ove godine minimalac iznosio 37.000 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa koštala 5.500 dinara više. Pet godina ranije, najmanja zarada je bila oko 24.000, a minimalna korpa 36.000 dinara, što znači da je onima sa najnižim primanjima bila potrebna jedna i po plata samo za podmirivanje najosnovnih potreba.
Međutim, poslednji iznos minimalne zarade, dogovoren je još u decembru prošle godine, pa sindikati traže da se utvrdi novi iznos. Prosečna minimalna neto zarada zaposlenog uvećana je od januara za 9,4 odsto i ona za prosečan mesečni fond od 174 sata rada, iznosi 35.012 dinara, odnosno poslodavac je dužan da jedan radni sat plaća minimum 201,22 dinara.
 
Predsednik države je najavio povećanje, ovog puta na teret države. Aleksandar Vučić je rekao da bi povećanje minimalca bio trošak za budžet od oko 300 miliona evra godišnje. On je naveo da će u narednom periodu biti predstavljen model po kojem će povišica biti sprovedena, a da se razmatra povećanje neoporezivog dela dohotka za poslodavce i dela doprinosa. Istakao je da će država pokušati da spusti sve poreze i doprinose na zaradu na nivo od 60,2 odsto.
 
Procenjuje se da minimalnu zaradu u Srbiji prima oko 400.000 radnika, a najniže plate su u sektorima ostalih uslužnih delatnosti, gde spadaju hemijsko čišćenje, frizerski i kozmetički saloni, u kojima je prosek zarada 41.934 dinara. Konobari su drugi na listi najmanje plaćenih zanimanja, jer je u sektoru posluživanja hrane i pića prosečna plata 42.040 dinara.
 
Angažovani u sektoru prerade drveta u proseku mesečno zarade 43.587 dinara, dok je prosek za tekstilce 46.913 dinara. Među pet najslabije plaćenih profesija su i majstori koji se bave popravkom aparata u domaćinstvu i imaju platu 48.346 dinara. Iako mnogi trgovci primaju minimalnu zaradu, moglo bi se reći i većina, prosek ovog sektora je značajno iznad minimalca. Zaposleni u trgovini u proseku primaju 50.404 dinara.
 
ASNS traži usklađivanje minimalne zarade dvaput godišnje
 
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) podržava najavu predsednika, ali traži da ubuduće usklađivanje minimalne zarade bude dva puta godišnje, a ne jednom, kao što je do sada bio slučaj.  
 
"Ukoliko vrlo brzo, već od narednog meseca, ne dođe do povećanja minimalne cene rada, onda sve ove moje pohvale padaju u vodu. Ukoliko vlada bude čekala 1. januar, neće biti nikakvog poboljšanja materijalnog i socijalnog položaja svih onih koji primaju minimalne zarade, jer nas u ovom periodu, barem prema najavama, očekuje niz novih poskupljenja", rekla je Ranka Savić, predsednica ASNS.
 
U ASNS-u su uvereni da ni nova vlada čak i sa povećanjem minimalca od 12 odsto neće uspeti da ispuni staro obećanje o izjednačavanju minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe, niti će se poboljšati položaj najslabije plaćenih.
 
O najavljenom povećanju minimalne zarade, poslodavci se za sada ne izjašnjavaju. Za Euronews Srbija, o ovoj temi, nisu želeli da govore iz Unije poslodavaca Srbije i Privredne komore Srbije.
 
Žarković: Povećanje će imati efekta ako bude što pre
 
Profesorka na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Jelena Žarković kaže za Euronews Srbija da bi ovo povećanje trebalo usvojiti odmah da bi imalo efekta s obzirom na stopu inflacije. 
 
"Minimalna zarada bi trebalo da prati potrošačku korpu. Da bi se one izjednačile, to je tih 5.000 dinara. Inflacija se, međutim, zahuktava, a pritom ova minimalna zarada za mart je i najveća, jer se ona obračunava u zavisnosti od broja radnih sati tokom meseca i za sledeći mesec će biti manja, tako da će ta razlika opet da postoji. Cene rastu, u strukturi onih izdataka za radnike koji imaju najniže plate, proizvodi su poskupeli čak i više od izosa koji registruje zvanična stopa inflacije. Potrebno je usvojiti što pre, da bi ta razlika bila što manja", smatra Žarković.
 
Ona napominje da poslodavci žele niže poreze i doprinose da bi mogli da podnesu to povećanje minimalne zarade.
 
"Da bi to bilo moguće, to znači da će se država odreći dela svojih prihoda, pre svega po osnovu doprinosa, jer je porez na zarade već dovoljno nizak. To je sada ovih 300 miliona evra. To je prilično mnogo i skoro jedan odsto BDP i nije mali iznos, ali ako je država napravila takvu kalkulaciju, očigledno je svesna da je jedini način da se poveća minimalna zarada da se rasterete poslodavci", objašnjava Žarković.
 
Minimalac je osmišljen kao privremena mera i planirano je da ga firme daju radnicima dok imaju probleme u poslovanju, a ispostavilo se da je to za mnoge postala trajna kategorija, jer ga prima gotovo petina radnika.
 
"To zavisi i od toga koliko naša privreda može da kreira takozvanih dobrih poslova, koji mogu radnicima da obezbede veće zarade. Poslednjih pet do sedam godina najveći deo novih poslova koji je kreiran jeste bio u domenu nižih plata, a tu spadaju upravo i ove minimalne zarade", kaže Žarković. 
 
Stevanović: Ekonomski rast preduslov za veći minimalac
 
I ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da bi, kada je inflacija veća nego što smo navikli, minimalna zarada trebalo da se češće usaglašava, a ne jednom godišnje.
 
"Znamo kolika je stopa inflacije i koliko je realno podići minimalnu platu. Dok je inflacija visoka trebalo bi češće usklađivati minimalac sa njom, a kada se vrati na nivo od dva do tri odsto godišnje, kao što smo navikli, to neće morati da se radi više puta, već će jednom biti dovoljno", smatra Stevanović.
 
On je rekao da je sada moguće oslobađanje poslodavaca poreza i doprinosa na najniže plate, jer se za to napravio prostor.
 
"Jedan od najvećih rashoda u našem budžetu su bili doprinosi za penzije, a sada je gotovo minimalno daje subvencija penzionom fondu. On je posle niza godina, došao u situaciju da se iz tekućih davanja zaposlenih za penziono osiguranje može finansirati tekući nivo penzija. Zato sada ima prostora da se poveća minimalna zarada, ali i zahvaljujući ekonomskom rastu i rastu zarada", smatra ekonomista.
 
On napominje da minimalna plata ima najviše smisla u siromašnim zemljama koje, pokušavaju da spreče da ljudi koji su u nevolji imaju primanja na jednom toliko niskom nivou koji ne omogućava ni da opstanete kao biće.
 
"Lek da minimalac ne bude ključna priča u sindikalnoj borbi je privredni rast. Vi danas imate mnoge grane, u kojima ne možete više naći ni ljude da rade za dve ili tri minimalne zarade. Ako budemo imali rast u narednim godinama kao do sada i neoštećeni izađemo iz krize i nastavimo da se dinamično razvijamo, velike su šanse da će priča o minimalnoj plati prestati da bude ključna priča industrijske demokratije i kolektivnog pregovaranja u celini", smatra Stevanović.  







Marketing



Najnovije vesti