onlajn konferencija
Srbija

Kad opcije nisu jasne, birači biraju u mraku

Izvor: 
013info Pet, 11/12/2020 - 15:48














Sa ciljem obeležavanja 30 godina višestranačja u Srbiji, Fakultet političkih nauka, Nacionalna koalicija za decentralizaciju i Institut za političke studije organizovali su dvodnevnu onlajn naučnu konferenciju ,,Kako, koga i zašto smo birali?’’ na kojoj su stručnjaci sa različitih aspekata govorili o izborima u Srbiji u poslednje tri decenije. Događaj koji je okupio eksperte iz oblasti izbornog sistema, politikologije, prava, medija organizovan je uoči objavljivanja zbornika ,,Kako, koga i zašto smo birali?’’ koji su priredili profesori Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović i Dušan Vučićević. Zbornik u izdanju Službenog glasnika i Instituta za političke studije podržala je Nacionalna koalicija za decentralizaciju.

Panelisti su se sagalasili da je osnovna manjkavost aktuelnog izbornog sistema njegova nepersonalizovanost, odnosno činjenica da birači na izborima ne biraju poslanike po imenu i prezimenu već glasaju za partijske liste. ,,Kad opcije nisu jasne, birači biraju u mraku. Poslanici koji su personalno izabrani imaju više autonomije, a oni koje je partija delegirala su lojalniji partiji, a manje odgovorni građanima'’, istakao je profesor Fakulteta političkih nauka Slaviša Orlović.

Govoreći o reformi izbornog sistema i očekivanjima građana, profesor FPN-a Milan Jovanović smatra da ,,birači očekuju da mogu da glasaju za ličnost i njih ne interesuje komplikovano pretvaranje glasova u mandate’’. Jovanović je stava da treba da očuvamo proporcionalnost, ali da obezbedimo da građani glasaju za ličnost.

Da je personalizacija neophodna, uz ne preveliko povećenje broja izbornih jedinica u odnosu na sadašnju jednu izbornu jedinicu, saglasio se i docent FPN-a Dušan Vučićević. Osvrnuo se i na aktuelni skupštinski saziv kao potvrdu ove teze. ,,Personalizacijom ne možete dobiti lošije rešenje od trenutnog. Sa ovakvim sastavom parlamenta gotovo sam siguran da bi personalizacija, možda ne u prvom izbornom ciklusu, ali već u nekom narednom, uticala na to da se iskristališu bolji narodni poslanici, pre svega, bolji kandidati na izborima. Dvostruki je institucionalni podsticaj – pretpostavljamo da bi jedan deo građana ipak vodio računa o tome za koga glasa, a onda bi to motivisalo i političke partije da predlažu bolje kandidate građanima kako bi time podigli i sopstveni rezultat. Sa lošim kandidatima obarate vlastiti rezultat i osvajate manje mandata. Ovo bi dugoročno moglo da utiče na promenu načina funkcionisanja institucija i istovremeno otvorilo prostor za deo građana koji beži od politike jer ne želi da se povinuje zahtevima stranačkih elita da se u politiku vrati i uključi jer neće toliko zavisiti od toga šta misli stranački šef nego će zavisiti od podrške koju im građani ukazuju’’, predviđa Vučićević i dodaje da bi se ovime ,,možda rešila dilema stara ili nova lica u politici jer bismo građanima dali mogućnost da odluče na izborima da li žele stara i iskusna lica ili su im ona dosadila, pa su spremni da glasaju za neke nove face u politici’’.

Naučni saradnik Instituta za političke studije Dejan Bursać obradio je temu Trideset godina metropolizacije Srbije i izveo zaključak da, u okviru proporcionalnog izbornog sistema,  što više lista uđe u parlament, to bude više poslanika iz Beograda. To je, međutim, karakteristično za Srbiju jer praksa u drugim državama sa sličnim izbornim sistemom pokazuje da je teritorijalna reprezentativnost znatno izraženija. ,,U velikoj meri na ovaj trend utiče i centralizacija zemlje jer Holandija i Izrael imaju sličan sistem, ali je reprezentativnost mnogo veća’’, naveo je Bursać.

 

 

Tokom konferencije Kako, koga i zašto smo birali? sprovedena je onlajn anketa Nacionalne koalicije za decentralizaciju sa pitanjem Da li podržavate zahtev za promenu izbornog sistema? Više od polovine odgovorilo je da smatra da ova reforma treba da se desi pre najavljenih izbora 2022. godine, nešto manje od trećine smatra da reforma treba da se dogodi nakon tih izbora, dok 17% ispitanika smatra da izborni sistem ne treba menjati.

Osim o različitim modelima i modifikacijama izbornog sistema, na panelima se diskutovalo i o normativnom okviru, finansiranju izbornih kampanja, izbornoj motivaciji i javnom mnjenju, izbornoj komunikaciji, kampanjama i  TV duelima, ulozi stranih posmatrača na izborima od 1990 do 2020. godine.

Konferencija je oba dana prenošena i putem FB lajva i dostupna je na fejsbuk stranici Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prvi dan konferencije dostupan je ovde, a drugi dan konferencije možete pogledati na ovom linku.

 








Marketing



Najnovije vesti