Stetoskop Foto: pixabay
Srbija

Kako se leče ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje?

Izvor: 
Danas Sre, 17/08/2022 - 21:59











Privatno. Ako imaju para. To bi bio najkraći odgovor. Moguće je međutim zdravstvenu uslugu platiti i u državnoj ustanovi.

 

Danasu se obratila čitateljka koja je imala zakazan specijalistički pregled u jednoj državnoj ustanovi.

Neposredno pre pregleda ispostavilo se da joj zdravstvena knjižica nije overena. Ona je ipak uspela da obavi pregled i tom prilikom je platila 2.000 dinara. Od specijaliste je dobila i mišljenje da je potrebno uraditi i dodatna snimanja i analize. Sada se nada da će problem sa neuplaćenim doprinosima biti rešen tako da ostale pretrage ne mora da plaća.

 

Iz Komore zdravstvenih ustanova Srbije objašnjavaju za Danas da kada se ne radi o hitnim medicinskim stanjima zdravstvena ustanova ima pravo da naplati svoju uslugu ako građanin nema osiguranje.

Kako kažu, cenovnik usluga svaka ustanova samostalno određuje. Taj cenovnik može obuhvatati usluge za pacijente bez osiguranje, zatim vanstandardne usluge, ili usluge koje se pružaju tokom dopunskog rada.

U određenim slučajevima građani mogu tražiti i refundaciju troškova.

-Svaki osiguranik ima pravo da podnese zahtev nadležnoj filijali RFZO-a za refundaciju troškova. Ako se ispostavi da je zahtev osnovan, građaninu se vraća pun iznos koji je platio – navode iz Komore, dodajući da je rok za odlučivanje po ovim zahtevima 60 dana.

Prema trenutnim propisima zdravstvena usluga, bez obzira na to da li građanin ima ili ne osiguranje, ne plaća se ako se radi o hitnim zdravstvenim stanjima, ili ako se radi o uslugama za trudnice. Takođe, kada je proglašena pandemija, doneta je odluka i da oboleli od kovida mogu da se leče u državnim ustanovama bez obzira na to da li imaju ili ne zdravstvenu knjižicu, odnosno da li su osigurani.

A koliko osoba u Srbiji zapravo nema osiguranje, podatak je koji juče nismo uspeli da dobijemo iz RFZO-a do zaključenja ovog izdanja.

Prema poslednjim informacijama koje stoje na sajtu ove ustanove, a koje su iz 2017. godine, broj osiguranika je oko 6,9 miliona. Pet godina kasnije ovaj podatak svakako nije isti pošto je broj stanovnika Srbije manji od 6,9 miliona.

Ranije ove godine u okviru reprezentativne nacionalne studije Cov2soul, koja se bavila mentalnim zdravljem nacije, ispitanicima je postavljano pitanje da li imaju osiguranje. Tada je oko šest odsto starijih od 18 godina kazalo da nema.

Stručnjak za radno pravo Mario Reljanović kaže da postoji nekoliko grupa građana za koje se zna da su u ovom pogledu posebno ugroženi.

-Postoji čitava jedna grupa radnika koja je gurnuta u neki vid samozapošljavanja. Mislim pre svega na kurire od kojih se traži da otvore preduzetničke radnje pa tako da sklope ugovore sa kompanijama za dostavu. U javnosti se čulo da dostavljači imaju velike plate, pa se pominjalo da zarađuju i preko 100,000 dinara. Ali to je bruto iznos. Kuriri bi od toga trebalo da plate poreze i doprinose, što dobar deo ne radi i šta se onda dešava kada se neko od njih povredi u saobraćaju? Ne mogu da se leče – navodi Reljanović.

On dalje dodaje i da problem plaćanja doprinosa ni za frilensere nije rešen uprkos pregovorima sa vladom, kao i da postoji nekoliko desetina hiljada onih koji ne primaju plate i kojima poslodavci ne uplaćuju doprinose te da su i oni posebno ugrožena grupa.

Istraživačica u Fondaciji Centar za demokratiju Sarita Bradaš dodaje da su bez osiguranja pojedini Romi kao i poljoprivrednici.

-Istraživanja procenjuju da je 95 odsto domicilnih Roma pokriveno zdravstvenim osiguranjem a među interno raseljenim taj procenat je 85 odsto. Radi se o najugroženijim građanima za koje možemo da pretpostavimo da i nisu u stanju da plate zdravstvenu uslugu ni u državnoj ustanovi – kaže sagovornica Danasa.

Istovremeno i deo poljoprivrednika je neosiguran. Oni bi trebalo sami da plaćaju doprinose, koji na godišnjem nivou iznose oko 35,000 dinara.

-Za one koji proizvode hranu za svoje potrebe i nešto malo plasiraju na tržište ovo je ogroman iznos. A tek da ne pričamo o tome ako treba da osiguraju još jednog člana porodice – navodi Bradaš.

Iz RFZO-a nisu odgovorili na pitanja ni o poljoprivrednicima koji nisu osigurani.

Mario Reljanović na kraju navodi da su skorašnje procene pokazale da bi uvođenje opšteg zdravstvenog osiguranja moglo da reši problem.

-To ne bi donelo posebno uvećanje troškova za državu a omogućilo bi svima pokrivenost osnovnom zdravstvenom zaštitom – kaže Reljanović.

Čekanje

Upitani da li građani mogu u državnim ustanovama da zakažu i plate pregled, bez prethodnog mišljenja drugog lekara već po svom zahtevu, kao što je to slučaj u privatnim ustanovama, iz Komore zdravstvenih ustanova kažu da mogu. Oni međutim dodaju da bi svaki građanin koji to želi morao da vidi u samoj zdravstvenoj ustanovi da li ima slobodnih termina. Upitani o listama čekanja, oni kažu da se ove liste formiraju prema prioritetu.

„Na vrhu liste su oni kojiima je potrebno da što pre urade neki pregled. Ako osiguranik ne želi da čeka, on može uraditi pregled privatno pa potom zatražiti refundaciju troškova kod RFZO-a. Da bi njegov zahtev bio osnovan, on treba da dokaže da je njegovo zdravstveno stanje bilo takvo da pregled nije mogao da se čeka koliko je određeno listom“, kažu u Komori.

 








Marketing



Najnovije vesti