Foto: Mreža 21
Srbija

Kako su društvene mreže postale mesto za zakazivanje tuča i zašto se obračunavaju tinejdžeri

Izvor: 
RTS Čet, 25/02/2021 - 11:56

Još se prepričavaju nemile scene masovne tuče u Novom Sadu kada su u subotu na ulici teško povređena dva mladića. Nažalost, sličnih događaja ima i u drugim gradovima u Srbiji, ali i komšiluku. Ovakvi obračuni uglavnom se zakazuju preko društvenih mreža. Profesor Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Aleksandar Jugović kaže da mladi imaju potrebu da se dokažu i budu prihvaćeni u grupi, ali i da nikada nismo bili izloženi većem nivou brutalnosti nego što se danas može videti kroz filmove i video-igre, kao i govoru mržnje na društvenim mrežama. 

Aleksandar Jugović je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da kada je reč o tučama ima i starog i novog konteksta.

"Stari kontekst je doba adolescencije kada mladi teže da formiraju sopstvene uloge, njihovih izazova, teže da se potvrde u grupi, što je jako bitno. Ono što je novo, to je kontekst društva u kome živimo. Mi razvijamo kompetitivni kapitalizam sa jedne strane, a sa druge strane tu je veliki uticaj društvenih mreža, jer životi su danas postali u velikoj meri ne samo oflajn, nego i onlajn", rekao je Jugović.

Naglasio je da je treći kontekst vezan za epidemiju u kojoj živimo, kao i da najnovija istraživanja pokazuju da je među mlađom populacijom prisutan visok nivo anksioznosti. A mladima je potrebno da iskažu svoje emocije i potrebe, dodaje Jugović.

"Četvrti kontekst je tradicionalno vezan za porodicu i kada tumačimo ovakve događaje uvek moramo da vidimo iz kakvih porodica potiču ti mladi ljudi, da li je taj nivo agresivnosti i stepen samokontrole povezan sa nekim porodičnim problemima i okolnostima", objasnio je Jugović.

"Mladi imaju potrebu da se dokažu i budu prihvaćeni u grupi"

Na pitanje šta je to što muči mlade i zbog čega su ljuti na svoje vršnjake, Jugović kaže da je adolescencija sama po sebi vreme u kome mladi treba da se formiraju, kao i da na to deluju i ideološki i socijalni faktori.

"Ono što je bitno za mlade je ta potreba da se dokažu i budu prihvaćeni u grupi. A u ovim obračunima ima dosta onog obrasca koji se tiče i nekih patrijarhalnih modela ponašanja – odbrana časti, iskazivanje hrabrosti", naveo je profesor.

Naglasio je da je veliki uticaj medija na ponašanje mladih. "Mislim da u istorijskom smislu nikad nismo bili izloženi većem nivou brutalnosti nego što se danas može videti kroz filmove, video-igre, a sa druge strane društvene mreže ma koliko dobrih stvari nam donele one nose sa sobom i neke štete – govor mržnje, kao i visok stepen netolerancije", objasnio je Jugović.

"Obično se radi o mladima kojima kada malo začeprkate u njihovu biografiju vidite i teškoće u obrazovniom procesu i teškoće u porodici, kao i neke nasilne modele koje su u porodici usvojili tokom odrstanja", dodaje profesor.

Naglasio je da je čovek biće koje teži da se ostvari, a da taj osećaj bezperspektivnosti je za jedan deo mladih koji nisu dovoljno integresani povezan sa nasilnošću.

Knjučno pitanje – kakav će kišobran biti porodica

Govereći o tome ko su danas idoli mladih, kao i koliki je uticaj rijaliti programa na ponašanje, Jugović kaže je teško dati odgovor na to pitanje.

"Sa jedne strane imamo ambijent društva, profita koje mediji žele da steknu kroz rijalitije ili filmske sadržaje, a sa druge strane imate nekog mladog čoveka koji usvaja neke modele ponašanja. To je jedna protivrečnost koja prati ne samo naše društvo, nego i druga", rekao je Jugović.

Dodao je da je ključno pitanje kakav će kišobran biti porodica i kako će se nositi sa takvim teškoćama.

"Kakav će ona biti medijator između medijskog ambijenta, društvenog ambijenta i deteta kome treba da pomogne u procesu odrastanja. Tu su i škole i čini mi se da ima dosta poteškoća u tom procepu između društva, roditelja i tu se negde nalazi i škola. Šta se od nje očekuje, hoće li ona biti samo obrazovna ili i vaspitna institucija", rekao je Jugović.

Naglasio je da se tu stalno prebacuje loptica ko je više odgovoran.

"Postkorona doba biće veliki izazov za mentalno zdravlje svih"

Ukazao je da se sada još teža situacija, jer srednjoškolci i ne idu u škole.

"Ova generacija koja uz koronu živi, mi ćemo tek videti posledice. Sve ono što neka prva istraživanja ukazuju – postkorona doba biće veliki izazov za mentalno zdravlje svih, pa i mladih. Visoki stepeni anksioznosti, osećanja nejasne budućnosti, bezperspektivnosti, straha, ljutnje  što su prirodne emocije u ovoj situaciji – svakako će obeležiti period posle", rekao je profesor.

Na pitanje kakva je uloga profesora i nastavnika i koliko mogu da utiču na mlade, kaže da se danas čitav teret uglavnom prebacuje na porodicu.

"Mi moramo da u vremenu koje nailazi da osnažimo i nastavnike i te službe u školama koje se bave decom, mora društvo da bude svesno tih okolnosti", rekao je Jugović.

Kazna treba da pokaže gde je granica

Kada je reč o kaznenoj politici i borvaku u kazneno-popravnim domovima, koliko oni mogu da utiču na mlade, Jugović kaže da je to krajnja mera samo za neke.

"To je trenutak kada više nema kuda i kada je neko napravio teško krivično delo. To je najteža i najlošija mogućnost. Međutim, kada govorimo o mladima i kaznenom sistemu tu kazna nije u fukciji odmazde, već u fukciji pokazivanja gde je granica, jer deo mladih nije naučio dokle može da ide", poručio je profesor.

Naveo je da krivično pravni sistem to treba da pokaže – da je mlada osoba došla do neke granice i da ima dva puta – prosocijalni ili antisocijalni.

"Antisocijalni put sa sobom nosi sve one tegobe prolaska kroz krivično-pravni sistem i kažnjavanja, etikete, stigme. I kada dođemo do kazne ona treba da bude u fukciji pozivne promene kod mladih", zaključio je Jugović.




Marketing



Najnovije vesti