Dunav Foto: Needpix
Srbija

Koliko brinemo o kvalitetu vode Dunava?

Izvor: 
RTV Čet, 30/06/2022 - 12:54











Juče je u svih 14 zemalja, potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, obeležen Dan Dunava pod sloganom ”Otkrij Dunav”. Cilj obeležavanja je da se podigne svest za očuvanje reke kod što više ljudi. Zbog zagađenja koje potiče od miliona ljudi koji žive u slivu reke, poljoprivrede i industrije, kvalitet vode u Dunavu je ozbiljan problem kod nas.

Dunav je druga po dužini evropska reka, povezuje istok i zapad Evrope sa svojih 2888 kilometara. Sliv reke Dunav obuhvata 817.000 kvadratnih kilometara, protiče kroz 14 država, a u njenom slivu živi 83 miliona ljudi. Oko 20 miliona ljudi se vodom za piće snabdeva iz Dunava.

Dunav je moćna reka i ima veliku protočnost od 3 do 10 hiljada metara kubnih u sekundi i to omogućava Dunavu veliki kapacitet ali na delu reke kroz našu zemlju ozbiljan problem je kvalitet vode. Prema rečima Dejana Krčmara sa Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ispuštanje nešprečišćenih otpadnih voda je višedecenijski problem kod nas.

Zbog kapaciteta koji Dunav ima, kvalitet vode i nije toliko loš i ne bude toliko izražen koliko se zagađenje vidi na nekim manjim rekama i vodotocima kao što su kanalska mreža u Vojvodini, kaže Dejan Krčmar.

Činjenica da su uzvodnije veći gradovi, poput Budimpešte, rešili problem prečišćavanja otpadnih voda ukazuje da je Dunav na ulasku u našu zemlju čistiji nego na izlasku.

Dva naša najveća grada Novi Sad i Beograd nemaju prečistač otpadnih voda i dva miliona ljudi ispušta neprečišćene otpadne vode direktno u Dunav i to zagađenje mora biti vidljivo, objašnjava Krčmar.

Nažalost, mi prečišćavamo mali procenat, negde 15 do 20% otpadnih voda i spadamo u zonu sa zagađenjem i uticajem na zagađenje Dunava. Ti parametri se menjaju, kvalitet zavisi od godišnjeg doba a sada sve češće pominjemo i klimatske promene i svakako da će zagađenje biti vidljivije što je manja protičnost Dunava, objašnjava Krčmar.

Zagađenje dolazi ne samo iz naselja nego i iz poljoprivrede i industrije. To je drugi problem koji je kod nas dosta izražen, dodaje Dejan Krčmar.

Preko leta, kada je na obalama Dunava veliki broj kupača koji traže spas od visokih temperatura, počinje stagnacija vodostaja, smanjuje se protočnost i Dunav je ranjiviji i osetljiviji.

Kako leto odmiče, on je sve goreg kvaliteta. To najbolje znaju npr. kupači na Štrandu, kaže Dejan Krčmar, koji preko leta ponekad mogu da pređu sa jedne na drugu obalu Dunava. Tada je manja količina vode, manja je biološka moć samoprečišćavanja a zagađenje je isto, tako da je voda u Dunavu lošijeg kvaliteta leti i to kupači moraju da znaju.

Da bismo poboljšali kvalitet vode u Dunavu ali i drugim rekama i vodotocima kod nas, neophodna je pre svega izgradnja prečistača otpadnih voda i ulaganje u infrastrukturu, zakone treba primenjivati a u to sve treba da uključimo i stručni kadar kako bismo napravili određeni pomak.

Međunarodni Dan Dunava je dan kada treba skrenuti pažnju na zagađenje ali na zaštiti životne sredine treba da radimo cele godine, a mnogo toga zavisi od nas samih, kulture ponašanja i edukacije budućih generacija








Marketing



Najnovije vesti