Foto: Vojska Srbije
Srbija

Mladi o obaveznom vojnom roku: Gubljenje vremena - služite vi, ali ne terajte nas

Izvor: 
Glas Amerike Čet, 30/06/2022 - 12:51











Iako još uvek nisu poznati nikakvi detalji o eventualnom vraćanju obaveznog vojnog roka, po onome što se do sada zna deluje da će to biti uzaludno neučinkovito gubljenje vremena.
 
Tako je ocenjeno na nedavno održanoj tribini "Šta mladi misle o obaveznom vojnom roku" koji je u organizaciji projekta "Mladi" i Krovne organizacije mladih Srbije održan u Beogradu, prenosi Glas Amerike.
 
Kako su istakli učesnici tribine, nema jasnog koncepta šta se uvođenjem obaveznog vojnog roka želi postići, niti na koje se bezbednosne pretnje time odgovara.
U Evropi, od 40 zemlja, tek polovina ima obavezni vojni rok. U Srbiji je obavezno služenje vojske ukinuto 2011, godine, a danas se, u četiri roka tokom godine, mladi ljudi mogu prijaviti za dobrovoljno služenje.
 
Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenjuje da obavezni vojni rok svakako ne može da izgleda onako kako je izgledao pre nekoliko decenija.
 
"Nismo dobili ključno obaveštenje šta bi mladi ljudi dobili time", rekla je ona, dodajući da se ne zna ni da li bi se obavezni vojni rok odnosio samo na muškarce, ili i na devojke, što je rešenje koje, na primer, postoji u Švedskoj i Norveškoj.
 
Međutim, ona je rekla da je takav sistem teško primenjiv u Srbiji, jer su sistemi odbrane u skandinavskim zemljama mnogo razvijeniji i tamo je vojna profesija mnogo atraktivnija nego u Srbiji.
 
"U Srbiji vidimo da mali broj ljudi dobrovoljno služi vojsku, a jedan od najvećih problema koje naš sistem odbrane ima je što odlazi veliki broj profesionalnog kadra", kazala je Ignjatijević.
 
Milja Zdravković iz Krovne organizacie mladih Srbije rekla je da su prema istraživanjima te organizacije iz 2021. mladi podeljeni po pitanju uvođenja obaveznog vojnog roka - 46 odsto njih je za uvođenje obaveznog služenja, dok je protiv 43 odsto. Napomenula je da su po geografskoj određenosti mladi iz zapadne i centralne Srbije više za uvođenje obaveze u odnosu na mlade iz ostalih delova zemlje.
 
Govoreći o poverenju u institucije, svake godine se u istraživanjima održava trend najvišeg stepena poverenja u vojsku.
 
"Nije to neka velika ocena, manja je od 3 na skali od 1 do 5, ali volimo da kažemo da imaju najviše 'ne-nepoverenja' u vojsku", rekla je ona.
 
Lazar Simić, aktivista projekta "Mladi", naglasio je da je iz više razloga protiv uvođenja obaveznog vojnog roka, ali da ako on ipak bude uveden, treba da bude uveden i za mladiće i za devojke.
 
"Zašto ne bismo bili rodno ravnopravni i u tom vojnom sektoru", zapitao je on.
 
Međutim, preneo je iskustvo iz istraživana po tom pitanju da je većina odgovora za uvođenje vojnog roka stigao upravo od devojaka.
 
"Ali, ni jedna nije računala na to da bi taj obavezni vojni rok podrazumevao i njih", rekao je, dodajući da su najčešće navođeni razlozi za uvođenje obaveze bili da su "muškarci danas mlitavi", da "treba da postanu pravi muškarci" i slično.
 
"Vidimo da se nameće ta stereotipna uloga vojske, da treba da napravi muškarca od dečaka ili momka, što je po mom mišljenju besmisleno - neće me neka vojska i neki oficiri napraviti tim nekim idealnim muškarcem koji voli vojsku i sposoban je da brani zemlju, zemlja se brani na mnogo načina, siguran sam", kazao je Simić.
 
Ako bi se obaveza uvela, smatra, svi bi se uverili da je takva situacija neodrživa.
 
"Mislim da bismo se manje-više svi vratili 'polupani' iz te vojske i da bismo protraćili i to vreme, i novac svih nas. Ako je neko ambiciozan da bude dobar na fakultetu, postdiplomskim studijama, sportu - ko je ona istanca koja će meni da određuje kako ću tri meseca svog života utrošiti."
 
Zaključio je da je postojanje dobrovoljnog vojnog roka "sasvim dovoljno".
 
"Nemojte mene, ili bilo koga ko je protiv toga, terati na to."
 
Razlog - ne odbrana, već tradicija i vaspitna ustanova
 
I Marija Ignjatijević je, govoreći o istraživanju svoje organizacije, rekla da je velika većina ispitanika za uvođenje vojnog roka, ali da se na osnovu odgovora zbog čega su za to - da bi se mladi disciplinovali i doveli u red i da bi se poštovala tradicija - zaključuje da građani ne percipiraju vojsku kao aparat za odbranu zemlje, već kao vrstu vaspitne ustanove, što je "dosta iskrivljeno mišljenje".
 
Odgovarajući na pitanje koje opasnosti prete Srbiji, Ignjatijević je rekla da su odgovori ispitanika pokazali da većina kao pretnju smatra opasnosti koje dolaze iznutra - loše upravljanje, korupciju, organizovani kriminal - a kada su upitani kako se treba boriti protiv tih pretnji, odgovorili su jačanjem vojske i podizanjem budžeta za vojsku.
 
"Misim da je to posledica toga što mi godinama, kroz razne kanale, slušamo kako smo neutralna zemlja i moramo da jačamo vojsku - što jeste racionalan argument", rekla je ona i primetila da većina zemalja koje ima obavezni vojni rok su neutralne zemlje, mada ima i "NATO zemalja". Razlog za širenje takvog narativa je podilaženje javnom mnjenju i prikupljanje političkih poena na osnovu visokog ugleda vojske, dodala je.
 
Moderatorka tribine je naglasila da su kao učesnici pozvani i učesnici Vojske, ali da su poziv odbili pod izgovorom da nemaju odobrenje da pričaju. Primetila je da će odluka biti doneta bez prave javne rasprave koju bi pokrenule institucije.
 
Učesnici tribine su se složili da je najvažnije pre donošenja odluke saslušati stavove onih koje će ta promena pogoditi - mlade.







Marketing



Najnovije vesti