Jagode Foto: pixabay
Srbija

Nepoznato kako se tretira naša hrana: Pesticidi brinu ostatak Evrope, a mi prskamo i do 10 puta više

Izvor: 
Euronews Srbija Ned, 29/05/2022 - 18:58











Danas skoro da nema proizvodnje bez upotrebe preparata za zaštitu. U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče.

 

Problem je kada se neadekvatno primenjuju, u većoj koncentraciji nego što je propisano i kada se ne poštuje karenca.

 

U Srbiji ima primera čak i da se koriste preparati koji nisu dozvoljeni za upotrebu, a da se proizvodi tretiraju hemijom češće nego što je predviđeno - i do 10 puta.

 
U Evropskoj uniji nedavno je obavljeno istraživanje koje je pokazalo da je protekle decenije značajno povećana kontaminacija voća i povrća najtoksičnijim pesticidima u zemljama članicama, prenosi Euronews Srbija
 
Studija grupe PAN (Pesticide Action Network Europe) u izveštaju "Zabranjeno voće" navodi da su građani Evrope izloženi "dramatičnom porastu" učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida. EU ima stroga pravila u vezi sa tim preparatima i ranije je saopštila da želi da prepolovi njihovu upotrebu do 2030. godine.
 
Analizom je utvrđeno da trećina jabuka i polovina svih kupina stavljenih u prodaju sadrže ostatke najtoksičnijih kategorija pesticida, od kojih se neki povezuju sa izazivanjem kancera, srčanih oboljenja i deformitetima pri rođenju, piše Gardijan.
 
Procenat ostataka pesticida na plodovima kivija porastao je sa četiri odsto u 2011. godini na 32 odsto u 2019, a kontaminacija trešanja se takođe više nego udvostručila sa 22 na 50 procenata u istom vremenskom periodu.
 
Istraživanje je pokazalo da je 87 posto krušaka u Belgiji i 85 posto u Portugaliji bilo kontaminirano najmanje jednim toksičnim pesticidom. Najzagađenije uzorkovano voće bile su kupine, breskve, jagode, trešnje i kajsije. Od povrća su najviše kontamirani proizvodi bili celer u listu, koren celera i kelj. 
 
Kakva je situacija u Srbiji i koliko je voće i povrće zagađeno pesticidima ne postoje javno dostupni podaci. Iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu za Euronews odgovorili koliko se često kontroliše voće i povrće na pijacama, ali i kod proizvođača, kao i da li je bilo prestupa i koliko je kazni napisano tokom prošle godine.
 
Prof. doc Tanja Vasić sa Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu kaže da Srbija ima dobru zakonsku regulativu što se tiče upotrebe zaštitnih sredstava, ali da je neophodne veće kontrole poljoprivrednih apoteka, ali i proizvođača.
 
"Zakon je jasan i većina stvari je dobro definisana, samo je potrebna veća kontrola ljudi koji rade u poljoprivrednim apotekama, jer tu radi nedovoljno obučen kadar te proizvođači ne dobijaju pravu informaciju o preparatima", kaže Vasić za Euronews Srbija.
 
Dodaje da se proizvođači u Srbiji trude da poštuju sve procedure, ali da je problem zastarela tehnika koja se koristi - prskalice kojima se aplikuju preparati stare su i po nekoliko decenija.
 
"U dozvoljenim okvirima pesticidi su prihvatljivi što se zdravstvene bezbednosti tiče. Neophodno je da se prilikom upotrebe preparata poštuje preporuka proizvođača što se tiče broja tretmana i da se pesticidi koriste u koncentraciji koja je propisana. Ako proizvođač nekog pesticida kaže da se u toku vegetacije koristi jednom, dva ili tri puta, moramo da se držimo tih preporuka. Problem kod naših proizvođača je što se dešava da preparat koriste i deset puta u toku vegetacije. Tu se javljaju dva problema - problem zagađenja i problem razvoja rezistentnosti mikroorganizama", kaže prof. Vasić.
 
Dodaje da su mali proizvođači često neobučeni, da se drže protokola koji su naučili od svojih roditelja. Sreća je jedino što oni koriste obično preparate koji nisu mnogo toksični.
 
"Oni ne koriste formulacije koje su efikasnije, ali toksičnije. Koriste obično preparate na bazi bakra. Veći su problem veliki proizvođači, kod njih je intenzivnija proizvodnja i veći su korisnici pesticida. Nije isto kada obrađujete hektar ili 20-30 hektara. Na većim površinama, veći je broj biljaka a samim tim i veća mogućnost zaraze i razvoja bolesti", navela je ona.
 
Da se često preteruje sa pesticidima potvrđuje i podatak o pomoru pčela u Srbiji. Njima nije potrebno laboratorijsko dokazivanje prisustva preparata, njih ubijaju pesticidi ukoliko se primenjuju na neadekvatan način.
 
Pesticidi kojima se izlažemo duži period dokazano izazivaju neke od najtežih bolesti. Među njima su karcinomi, hormonski poremećaji, problemi sa disanjem.
 
Po novom Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, poljoprivrednik će morati da prođe obuku za bezbednu primenu, rukovanje, skladištenje, transport i odlaganje sredstava za zaštitu bilja, i moći će da kupi samo onoliko sredstava koliko mu je potrebno za kulture koje gaji, i tačno će se znati ko je i koliko sredstava za zaštitu bilja kupio, a moraće da vodi evidenciju o njihovoj primeni.
 
Novčana kazna od 500.000 do 1.000.000 predvđena je Zakonom za pravno lice, ako primenjuje neregistrovano sredstvo za zaštitu bilja, dok će se novčanom kaznom od 5.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice.
 
 







Marketing



Najnovije vesti