Novac digitron Foto: pixabay
Srbija

"Nova" strategija za javna preduzeća: Izbor između dva loša rešenja

Izvor: 
Nova ekonomija Sub, 15/05/2021 - 17:28











Država je ponovo donela Strategiju upravljanja državnim preduzećima. Do sad je doneto oko 200 strategija i nijedna nije sprovedena.

Da li će bunar bez dna u vidu javnih preduzeća da bude sređen zavisi od toga kako se gleda na taj problem koji može ponovo da postane velika pretnja budžetu Srbije, piše Nova ekonomija.
 
Još od stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom 2014. godine, pa još i pre, od 2012. godine kada je donet Zakon o javnom preduzećima, sređivanje preduzeća u državnom vlasništvu propagirano je kao jedan od osnovnih ciljeva. Međutim, propagiranje je jedno, ali sprovođenje ovih namera nešto sasvim drugo.
Ovih dana, Vlada Srbije je usvojila Strategiju državnog vlasništva i upravljanja privrednim subjektima koji su u vlasništvu Republike Srbije za period od 2021. do 2027. godine, prema kojoj će upravljanje državnim, dakle ne samo javnim preduzećima, "biti potpuno zakonski uređeno, centralizovano, a sama preduzeća korporativizovana u skladu sa svetskom praksom".
 
Plan je da za sva preduzeća u vlasništvu države odgovara Ministarstvo privrede (osim energetskih preduzeća koja ostaju pod Ministarstvom energetike i preduzeća iz namenskog sektora).
 
Prema Strategiji, ideja je da se svi oni transformišu u AD i DOO preduzeća, dakle da javna preduzeća prestanu da postoje. Takođe, država će morati da odluči šta želi od državnih preduzeća, a ona koja ne ispunjavaju ciljeve će da privatizuje.
 
Sledeći korak je uspostavljanje centralnog nadzora nad poslovanjem državnih preduzeća, kao što je na primer u Sloveniji ili Finskoj. Na kraju, cilj je da se uspostavi korporativno upravljanje u preduzećima kako bi se došlo do efikasnijeg poslovanja.
 
Kako naterati državu da poštuje zakone?
 
Međutim, u Strategiji se ne odgovara na čini se ključno pitanje - kako naterati državu da poštuje zakone.
 
I sada postoji zakonski uređen način izbora direktora javnih preduzeća i ograničenje da vršilac dužnosti može biti samo do godinu dana, pa opet imamo v. d. direktora javnih preduzeća i po pet i više godina.
 
Takođe, ne vidi se kako iz upravljanja državnim preduzećima izbaciti političke kadrove.
 
Do sada je usvojeno na desetine i stotine strategija, ali sprovedena nije nijedna. Profesor Ljubomir Madžar podseća za Novu ekonomiju da ih sad već ima oko 200, a da su sve ostale mrtvo slovo na papiru.
 
"Meni se čini da je ovo izbor između dve loše varijante. Prva je da država centralizuje upravljanje javnim preduzećima, što vodi birokratizaciji, a onda je teško doći do efikasnosti. Druga varijanta, da se decentralizuje, pa da miševi okolo glođu bez ikakve kontrole, čini se da je još gora. Onda imamo situaciju da država mora da smanjuje penzije i plate da bi zaustavila javni dug, a EPS povećava plate i nikom ništa. Čini se da država nema kapaciteta da kontroliše velike firme i da je uglavnom nemoćna u odnosu na njih. Ovu strategiju vidim kao pokušaj da se ograniči bahato ponašanje i rasipanje sredstava, a da li će uspeti, videćemo", zaključuje Madžar.

 

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije i restrukturisanja železničkih javnih preduzeća, ukupan broj zaposlenih u 22 velika republička javna preduzeća je u periodu od 2015. do 2019. godine smanjen za 11,8 odsto ili za 11.432 zaposlena. Međutim, analiza Edvarda Jakopina objavljena u MAT-u pokazuje da se u tih pet godina pogoršalo stanje javnih preduzeća u odnosu na prosek privrede.

 
Oba pokazatelja likvidnosti su dvostruko niža od prosečnih u privredi i istovremeno svi pokazatelji profitabilnosti su pogoršani. Poslednjih pet godina privrednog rasta i niskih kamatnih stopa privreda je iskoristila da se razdužuje, a za to vreme javna preduzeća su povećavala dugove. Najviše opterećeni neto dugom u 2019. godini (još nisu objavljeni bilansi za 2020) su Telekom Srbija sa 1,2 milijarde evra, JP Putevi Srbije sa milijardom, EPS sa 866 miliona i Železnice Srbije sa 550 miliona evra.
 
U tom istom periodu ova 22 javnih preduzeća dobila su od države 772 miliona evra subvencija, više od polovine ukupnih subvencija dodeljenih privredi. 
 
Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe za Novu ekonomiju da bi od ove strategije i moglo biti nešto jer je šest godina dug period, ali razlozi zbog kojih su propale i sve prethodne reforme ostaju i dalje.
 
"Tu su veliki otpori interesnih grupa, a to su pre svega vladajuće stranke ili sada vladajuća stranka. Javna preduzeća su se uvek koristila za finansiranje stranaka, zapošljavanja... Druga grupa kojoj ne odgovaraju reforme su privilegovani biznismeni koji imaju profitabilne poslove sa javnim preduzećima. I na kraju, tu su zaposleni u određenom broju slučajeva zato što u javnim preduzećima imaju mnogo više plate za isti posao nego u privatnom sektoru. Pa se onda u neka javna preduzeća zapošljavaju čitave porodice, tako da postoji odnos kao prema samoupravnom preduzeću. Problem je da se to sve preseče, ali i to što se ne primenjuje zakon, pa su neformalni kanali jači od formalnih institucija", objašnjava Arsić.
 







Marketing



Najnovije vesti