Depresija Foto: pxhere
Srbija

Oko 90 mladih godišnje digne ruku na sebe

Izvor: 
Politika Sre, 08/09/2021 - 09:46














Surova statistika burnog tinejdžerskog doba svedoči da suicid predstavlja vodeći uzrok smrti u adolescenciji i da godišnje oko 90 mladih osoba u Srbiji digne ruku na sebe.

Svake godine oko hiljadu ljudi u Srbiji digne ruku na sebe, a surova statistika burnog tinejdžerskog doba svedoči da samoubistvo predstavlja vodeći uzrok smrti u adolescenciji i da godišnje oko 90 mladih osoba u Srbiji digne ruku na sebe. Suicidologija polnih različitosti svedoči da žene češće pokušavaju, a muškarci čak tri puta češće uspevaju da izvrše suicid – pokušaj samoubistva kod ženskog pola najčešće je vezan za uzimanje prekomerne doze lekova ili sečenje vena, dok se muškarci neretko ubijaju vatrenim oružjem ili vešanjem.

U pokušaju da razumeju zbog čega su neki odlučili da „vrate Bogu ulaznicu” za život, mnoge osobe traže socijalno prihvatljiva objašnjenja ili se okreću filozofskom tumačenju da „samoubice ne postoje – njih su ubili drugi”. Stručnjaci, međutim, tvrde da je samoubistvo manifestacija bolesti, pre svega depresije, te da je za oba pola karakteristično da ruku na sebe dižu na početku bolesti, kada osoba ima snage za samoubistvo, ili na kraju bolesti – kada se čini da je borba s demonima depresije dobijena.

– Iako je samoubistvo višedimenzionalan fenomen, oduzimanje sopstvenog života najčešće je manifestacija mentalne bolesti, depresije pre svega. Za mlade razlozi za suicid mogu da budu loši porodični odnosi, nesnalaženje u školskom okruženju i vršnjačko nasilje. Među osobama srednjeg doba faktori rizika su nezaposlenost, problemi na poslu, finansijske neprilike, razvod ili odvajanje, a kod starijih – odlazak u penziju, teška somatska bolest i loša socijalna podrška. Ipak, za sve starosne grupe najvažniji faktor rizika za suicid je psihijatrijska bolest – ističe Slavica Ranisavljev, psiholog u Humanitarnom centru „Srce”, koji se bavi prevencijom suicida i dodaje da je polovina osoba koje su izvršile suicid već ranije to pokušala da uradi.

Septembar je u kalendaru Svetske zdravstvene organizacije upisan kao mesec podizanja svesnosti o prevenciji samoubistva, a stručnjaci za mentalno zdravlje upozoravaju da samom suicidalnom činu prethodi niz epizoda rizičnih ponašanja na koje niko nije obratio pažnju. Naime, osobe u čijim se glavama vrzmaju samoubilačke misli, često se osamljuju, bitno menjaju ponašanje i životne navike, pesimistički su uvereni da „nikad neće boti bolje” i ponekad naglas izgovaraju rečenice o besmislu života. Suicidalne želje i misli mogu biti „maskirane” i određenim rizičnim ponašanjima, kao što su alkoholizam, narkomanija, brza vožnja i samopovređivanje. Stručnjaci, međutim, podsećaju da je suicid metafora o kapi koja preliva čašu – niko se ne ubija samo zato što je pritisnut egzistencijalnim ili ljubavnim problemima, već zbog toga što se oseća usamljeno i bez podrške.








Marketing



Najnovije vesti