Foto: Needpix
Srbija

Oko dva miliona objekata u Srbiji izgrađeno bez dozvole: Kako do temelja za "masovnu legalizaciju"

Izvor: 
Euronews Srbija Uto, 29/11/2022 - 13:51











Svi dosadašnji pokušaji da se kroz sedam zakona i još nekoliko izmena uvede red i da se legalizuju nelegalni objekti izgrađeni proteklih decenija u Srbiji nisu urodili plodom. Sada se najavljuju nove izmene propisa, u pravcu "masovne legalizacije". Činjenica je, međutim, da nadležni još nisu pronašli rešenje koje bi moglo da uvede red u ovu oblast, ali i da konačno zaustavi divlju gradnju. Nova vest je i da je Ustavni sud proglasio neustavnom odredbu koja je usvojena 2018. godine, a kojom je bio propisan rok za ozakonjenje do novembra 2023. godine.

Do sada je više puta najavljivano da bi Zakon o ozakonjenju, koji je usvojen u novembru 2015, a dopunjen 2018. godine mogao uskoro ponovo da pretrpeti izmene. Pre nekoliko dana, ova tema je ponovo pokrenuta kada je direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković najavio je da će uskoro biti donet novi Zakon o legalizaciji koji će ozvaničiti masovnu legalizaciju koja će biti digitalna. On je rekao da je rešavanje imovinsko-pravnih poslova ključno za postizanje masovnosti.

Postoje tri situacije - kada ste gradili na svojoj zemlji, na tuđoj zemlji i na javnoj površini. Kojom brzinom će biti izvršena legalizacija zavisi od načina rešavanja imovinsko-pravnih pitanja. Problem nije tehničke prirode, već se radi o pitanju utvrđivanja prava. Spremni smo da registrujemo svaku vrstu prava, a u kakvim postupcima će biti utvrđivana prava, to je pitanje kojim se bavi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture", rekao je Drašković na sednici Saveza za imovinu i investicije.

Opštine ozakone po 300 objekata godišnje

Šefica Jedinice za imovinu i finansije u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Jasmina Radovanović kaže za Euronews Srbija da su, prema njihovom istraživanju iz 2020. godine i podacima koje dobijaju iz lokalnih samouprava, nerešeni imovinsko-pravni odnosi najveći problem kada je u pitanju ozakonjenje, ali da ozbiljan problem predstavlja i mali broj službenika, koji je angažovan na tim predmetima.

"Prosečna lokalna samouprava sa oko 100.000 stanovnika, ima samo šest radnika koji su raspoređeni da rade na poslovima ozakonjenja. Po broju predmeta koje imaju u radu, ispadne da je na jednog zaposlenog raspoređeno prosečno oko 1.100 predmeta. To je ogromna cifra, jer se na godišnjem nivou reši samo 300 predmeta na nivou lokalne samouprave. To je jedno veliko zagušenje", ukazuje Radovanović.

Ona napominje da većina gradova i opština nema posebne softvere i nije digitalizovala taj postupak i napominje da je zbog nepotrebne komunikacije sa službenicima zapravo taj postupak pogodan za brojne zlopoupotrebe i korupciju i da je zbog toga važno da se državni organi umreže i da se postupak pojednostavi.

Prilikom donošenja Zakona o ozakonjenju pretpostavka je bila da ima oko 1,5 miliona nelegalnih objekata, ali je popisom utvrđeno da ih ima više od dva miliona, od čega su oko 975.000 stambeni objekti. Da su rezultati ozakonjenja u proteklih pet godina više nego skromni pokazuju i podaci Ministarstva građevinarstva. Do jula prošle godine je ozakonjeno nešto manje od 300.000 objekata, a u postupku odlučivanja je bilo 1.920.561 zahteva za ozakonjenje. To su poslednji podaci koje su Euronews Srbija ranije dostavili iz resornog ministarstva.

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, po svih šest prethodno važećih zakona koji su uređivali oblast legalizacije do novembra 2015. godine, a koji su bili na snazi 17 godina, doneto oko 150.000 rešenja. Sedam godina od usvajanja, jasno je da i poslednji, Zakon o ozakonjenju, nije dao očekivane rezultate, uprkos tome što je procedura pojednostavljena.

Kako do "masovne legalizacije"?

Jasmina Radovanović kaže da je, zbog velikog broja nerešenih predmeta neophodno da se oni prvo klasifikuju i da se na neki način napravi redosled po kojem bi se prioritetno rešavali oni koji su najjednostavniji, odnosno koji imaju "čiste papire". 

"Nisu svi predmeti iste kompleksnosti. Ako je neko izgradio u svom dvorištu, sigurno je manji problem nego ako je na tuđoj zemlji ili na nekom zaštićenom području. To bi trebalo sortirati i ubrzati proces. S druge strane se dosta čekaju i saglasnosti imaoca javnih ovlašćenja, za objekte koji su izgrađeni u zaštićenim zonama. Tada nadležni organi moraju da pribave i saglasnosti imaoca javnih obvašćenja - Srbijašume, EPS, Srbijavode...Nekada ih ni ne dobiju, ni ne odgovore im, a nekada dosta kasne, što takođe usporava postupke", kaže Radovanović.

Ona kaže da postoji predlog da se objekti podele  po kategoriji i po specifikaciji -  na kojem mestu su izgrađeni, u kojim gabaritima, koja je kompleksnost tih predmeta -  da li je u pitanju samo odstupanje od građevinske dozvole ili je ceo objekat nelegalan, da li je napravljen u zaštićenim zonama, gde apsolutno ne postoji mogućnost zbog bezbednosti građana ili države da se gradi.

"Neko od imaoca javnih ovlašćenja bi trebalo da kaže koje su crvene zone i u njima apsolutno ne može da se gradi i da se legalizuje. S druge strane, smo predložili i da se uvede plaćanje na rate, da se maksimalno rasterete podnosioci zahteva, jer se i nedostatak novca pokazao kao jedna od prepreka za ozakonjenje", navodi Radovanović.

Kada je RGZ 2015. godine napravio satelitski snimak to je trebalo da bude presek, ali to nije zaustavilo divlju gradnju. Radovanović kaže da sada svi barataju različitim podacima koji nisu sigurni, ali napominje da je RGZ utvrdio na snimcima da postoji pet miliona neupisanih objekata.

"Najčešće se pominje broj od 2,5 miliona objekata nelegalne gradnje. Kada smo radili istraživanje 2020. pitali smo lokalne samouprave da li imaju nove prijave nelegalne gradnje i da li su svesni da na njihovoj teritoriji i dalje postoji i polovina je odgovorila da postoji, tako da ona definitivno nije zaustavljena. Treba naći način, osim rešavanja ovih postojećih predmeta, koji su otvoreni, i kako stati na put budućim nelegalnim graditeljima", ukazuje sagovornica Euronews Srbija.

Ona kaže i da je važnost ovog postupka toliko velika da bi trebalo da se podigne na republički nivo i da se pomogne lokalnim samoupravama da se izbore sa nelegalnom gradnjom. NALED je predložio da se formira komisija, koju će činiti predstavnici ministarstva, imaoci javnih ovlašćenja, RGZ u saradnji sa lokalnim samoupravama i da se umreže kako bi se postuci ubrzali. 

Nelegalni objekti kao "mrtva imovina"

Stručnjaci i agenti za nekretnine ukazuju godinama da legalizacija stopira i neke druge postupke, naročito kupoprodaje kuća i stanova, koja nije dozvoljena za nelegalne objekte. Radovanović kaže da zbog toga imamo i postupke stečaja koji traju godinama, jer stečajni upravnici ne mogu da ih prometuju potencijalnim kupcima.

"To su sve neke situacije zbog kojih se efekti dugotrajnih postupaka ozakonjenja prelivaju i na neke druge postupke koji trpe i ne mogu da budu rešeni. Da biste prodali nekretninu ugovor morate overiti kod javnog beležnika, a zakonom je zabranjen promet takvih objekata. U režimu ozakonjenja ne može da se dalje raspolaže takvim nekretninama", objašnjava Radovanović.

Na to je ukazao i advokat Dejan Vuković koji je skrenuo pažnju na to da neevidentirani objekti predstavljaju ogromnu, ali "mrtvu" imovinu.

"Oni ne mogu biti u prometu, a ako se tih pet miliona objekata pomnoži sa prosečnom vrednošću nekretnine od 50.000 evra, dobija se 25 milijardi evra", istakao je Vuković.

Opštinama skupo rušenje nelegalnih

Iako se po važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, dopunjenom 2018, divlja gradnja tretira kao krivično delo i takav objekat mora da se ukloni, broj "divljih" objekata koji su porušeni je simboličan. Očigledno su mnogi graditelji to shvatili kao poruku da nastave po starom. Procenjuje se da je na hiljade objekata niklo u međuvremenu, nakon usvajanja zakona 2015.  koji je trebalo da bude "nulta tačka" posle koje će svi koji krenu da grade nelegalno biti srušeni.

"Mali je procenat lokalnih samouprava koji je sproveo rušenje objekata. Pre svega zato što je to jako skup postupak. Dešavalo se da nijedna firma neće da se prijavi na tender za rušenje, naročito u malim sredinama gde se svi poznaju, a problem je i što neke od njih nemaju u budžetima sredstva za te namene", navodi Radovanović.

Ona kaže i da su mnoge lokalne samouprave prosto čekale da prođe taj zakonski rok, novembar 2023. godine, i da onda vide šta će da rade sa tim predmetima za koje nisu našli rešenje kako da se legalizuju i praktično su ih držali po fiokama čekajući reakciju države kada rok istekne. Sa poništavanjem roka, od strane Ustavnog suda i ti postupci se dalje prolongiraju, a divlji objekti koji nemaju nikakav osnov da budu ozakonjeni ipak odolevaju rušenju.








Marketing



Najnovije vesti