Dokumentacija Foto: pixabay
Srbija

Pojedinim sudovima blokirani računi, sudije same kupuju papir za štampanje

Izvor: 
Politika Sre, 01/06/2022 - 11:34











U Privrednom apelacionom sudu trenutno se nalazi 4.800 predmeta po žalbama na odluke o odštetama zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
 
Kako saznaje Politika, svim prvostepenim privrednim sudovima, osim jednog, blokirani su računi. Zbog isplate naknade štete, čak 15 od 16 privrednih sudova u Srbiji je blokirano.

Kada, na primer, sudija Privrednog suda u Kraljevu putuje u sudsku jedinicu u Kruševcu gorivo plaća iz svog džepa. Sudije Privrednog suda u Kragujevcu ne mogu da koriste telefone u kancelarijama, jer računi nisu plaćeni. Sve što im je potrebno za rad, počevši od papira za štampanje, kupuju sami.

Razlog za ovakvu situaciju su i naknade za predugo trajanje suđenja.
 
Kako kaže sudija Snežana Andrejević, pravo na pravično suđenje podrazumeva i pravo na pristup sudu, koje može biti povređeno visokim sudskim troškovima i taksama. 
 
"Takođe je važno i blagovremeno izvršenje presude. Uvek treba imati u vidu celinu sudskog postupka. Ako pravosnažna presuda nije izvršena, to je isto kao da nikad niste imali sudsku zaštitu", navodi Andrejević.
 
Sudija Danijela Dukić navodi da sporim suđenjima u privrednim sporovima i stečajnim postupcima često doprinose neki drugi državni organi, kao što su agencije za licenciranje stečajnih upravnika i osiguranje depozita. Predlaže izmenu zakona, tako da se u budžetu formira posebna stavka za ovaj vid naknade štete, kako bi se izbeglo da sudovi budu u blokadi, prenosi Politika. 
 
Pitanje odštete zbog povrede prava na pravično suđenje aktuelno je i u krivičnim postupcima, naročito u slučajevima u kojima je određen pritvor, čije predugo trajanje često nije opravdano. Kada dođe do oslobađajuće presude, visina odštete zavisi od vremena provedenog iza rešetaka.
 
"To je pitanje mentaliteta. Kod nas je pritvor sve. Javnost u mnogim slučajevima smatra da je važno da se osumnjičenom odredi pritvor, makar nikada ne bio osuđen", navodi sudija Andrejević.
 
Razni su razlozi iz kojih se u našim sudovima ročišta odlažu, između ostalog i izostanak zapisničarke koja je "otišla na edukaciju".

Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio je na snagu 1. januara 2016. godine. Njime je propisano da može biti dosuđena odšteta od 300 do 3.000 evra, ali zakon nije definisao koje je to optimalno vreme u kome se suđenje mora završiti. Praksa Evropskog suda pokazala je da je to pravo povređeno kada sudski postupak nije pravosnažno okončan tri godine od kada je pokrenut.








Marketing



Najnovije vesti