Novac
Srbija

Pometnja zbog stava Vrhovnog suda o provizijama banaka: Šta će biti s dužnicima

Izvor: 
N1 Sub, 18/09/2021 - 08:22














Protekle tri godine dužnici koji su tužili banke za nezakonitu naplatu troškova obrade kredita i plaćanje premije osiguranja kod NKOSK te sporove su dobijali. Pravni stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) iz 2018. godine, prema kojem su se sudovi upravljali po tom pitanju, sada je - dopunjen, pa se precizno navodi da banke imaju pravo da naplaćuju i jedan i drugi trošak. Ovo je izazvalo veliki odjek kako u stručnoj javnosti, tako i među dužnicima čiji su sudski procesi još u toku. Strahuju i oni koji su već "dobili" banke na sudu, da im ne bi tražili da tako dobijeni novac sada - vrate.

Koliko tačno ima sudskih postupaka koji se vode protiv banaka zbog naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i naplate premija osiguranja stambenih zajmova kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita niko tačno nije izbrojao. Prema navodima koje su same banke obelodanjivale, krajem 2019. bilo je oko 30.000 ovakvih tužbi, a krajem prošle već oko 135.000. U junu je rečeno da je ovaj broj već dostigao 170.000.

 

Dopuna Pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda, usvojena 16. a obelodanjena 17. septembra izazvala je pometnju u javnosti, piše N1.

Advokatska komora Srbije zatražila je hitan sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda, advokati se već spontano organizuju najavljujući proteste, udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva ističe da je ovo nije dopuna, već potpuno suprotan stav VKS u odnosu na onaj iz 2018, dok dužnici, a najviše oni u sporu sa bankom, najviše i strahuju – koliko će ih koštati gubitak spora čiji je ishod, koliko juče – bio na njihovoj strani.

Postavlja se pitanje i da li dužnici koji su već tužili banke i dobili spor treba da strahuju da će morati bankama da vraćaju novac – s kamatom.

Tu, prema rečima advokata Jelene Pavlović, postoje dve situacije.

“Dužnici koji su dobili spor, a banka potom uložila reviziju kod Vrhovnog kasacionog suda koja je odbijena su – zaštićeni i banka tu ne može ništa da potražuje”, objašnjava Pavlović za portal N1.

Kod dužnika koji su uspeli u sporu, a gde je banka uložila reviziju kod VKS koja je još u toku postoji delimični rizik, ali kako smatra naša sagovornica, veliko je pitanje kako će se Vrhovni kasacioni sud postaviti prema tim revizijama.

„One ne ispunjavaju uslov za redovnu reviziju, gde je potrebno da vrednost spora bude 40.000 evra i više, a takođe su vrlo sporne za ujednačavanje sudske prakse po novom pravnom stavu. Jer, dosadašnja praksa, u poslednje tri godine, uvek je bila u korist klijenata“, ukazuje Jelena Pavlović.

Šta je cilj

Cilj ove dopune stava VKS iz 2018. godine je, smatra Pavlović – da se suzi broj onih koji bi mogli da podnose tužbe.

„Ovakva dopuna stava VKS izazvaće novu neujednačenost u sudskoj praksi, a VKS treba upravo da se bavi ujednačavanjem prakse i ne bi trebalo da menja stav, jer tako podriva pravnu sigurnost“, navodi Pavlović.

Ona kaže da ne smatra da će se na ovaj način „ozakoniti troškovi“ koje naplaćuju banke, jer, kako ističe – postoji mnogo razloga zbog kojih su oni sporni.

„Ne postoji nijedno jedino opravdanje da banke imaju dve kamate – nominalnu i efektivnu. Suština je, kao što je to predviđeno Zakonom o obligacionim odnosima, da dužnik zna tačno koliko plaća i da li mu ta cena odgovara. A ne da svako bude stručnjak da tumači kamate. Banke mogu i treba da pređu na jasna iskazivanja koliko košta ta njihova usluga bez dodatnih troškova“, navodi Pavlović, dodajući da očekuje da nastane velika „raznolikost“ u sudskim odlukama.

Koliko košta izgubljena parnica

Iako je donošenje dopune pravnog stava VKS izazvalo pometnju u javnosti, sagovornica portala N1 ukazuje da se deo u vezi sa pravom banke na naplatu premije osiguranja kod NKOSK odnosi samo na novije kredite, i ugovore sklopljene u nekoliko poslednjih godina kada su banke obavezane da klijentima daju i nacrt ugovora sa preciznim informacijama o kreditu, što je jasno navedeno u stavu VKS.

„Na kraju, u najtežu situaciju su stavljene desetine hiljada korisnika kredita koji su sada u sporu i kojima je preko noći stvorena velika nesigurnost u ishod postupka, jer će svako od njih u slučaju gubika spora morati da plati sve troškove parničnog postupka, oko 50.000 dinara, a tužbe su podneli upravo zbog potpuno jasne i ujednačene prakse sudova, kao i pravnog stava Vrhovnog kasacionog suda iz 2018.godine. Stoga je ovakva dopuna pravnog stava povodom troškova obrade kredita izazvala veliko nezadovoljstvo građana i pitanje je kako će se dalje ovaj problem rešavati“, precizira Jelena Pavlović.

Traže hitan sastanak

Predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac zatražio je sastanak sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda Jasminom Vasović.

„Objavljeni stavovi izavali su veliko nezadovoljstvo u advokaturi i široj javnosti pogotovu zbog dosadašnjih pokušaja da se u pravni sistem Republike Srbije uvedu rešenja kojima se utiče na konkretne sudske postupke. Smatramo da novonastala situacija zahteva da se hitno sastanemo kako bih Vam izneo stavove advokature po ovom pitanju i kako bismo sprečili nesagledive posledice koje mogu nastati u funkcionisanju pravosuđa i pravnog Sistema u Republici Srbiji“, navodi se u pismu koje je predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac uputio predsednici VKS.

Adokat Emilija Petrović za portal N1 kaže da će se advokati u ponedeljak u podne okupiti ispred zgrade Vrhovnog kasacionog suda.

„Tražićemo da se taj novi stav VKS stavi van snage. Ne možete tri godine da zauzimate jedan stav, a posle tri da pravite dopunu koja koriguje taj prvobitni stav u drugom pravcu“, ističe Emilija Petrović.

Ona podseća da je VKS 2018. zauzeo jedan stav po pitanju troškova obrada kredita i drugih naknada koje su korisnici kredita bili obavezni da plaćaju bankama i po tom stavu sudovi su do sada donosili odluke da su sve te naknade bile nezakonite.

„Međutim, juče je VKS verovatno pod pritiskom bankarskog lobija  zauzeo potpuno drugačiji stav iz koga proizilazi da su te naknade koje su banke naplaćivale – zakonite. Time nas dovodi u potpunu pravnu nesigurnost. Postavlja se pitanje vladavine prava i šta građani mogu da očekuju od našeg pravosuđa i šta advokati mogu da očekuju“, navodi Petrović.

Advokati, kako kaže, jedino mogu da se usprotive svemu tome.

Efektiva: Ako je i bilo pravne sigurnosti sad je nema

“Ovo je skandal, sada mogu da se ukinu pravni fakulteti i raspuste sudovi, jer šta će nam pravo i advokatura ako postoji sudska praksa koju Vrhovni kasacioni sud sutra može da okrene onako kako mu neko naruči”, ogorčen je Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

On podseća da i sami bankari navode da je, posle stava VKS iz 2018. godine rapidno porastao broj tužbi.

“Vrhovni kasacioni sud prvo je svojim stavom navukao ljude da tuže banke, a sada im pravi štetu. Ovim je ubijena pravna sigurnost u Srbiji”, poručio je Gavrilović.

Kako sad bilo ko, pita Gavrilović, da tuži nekoga za bilo šta i ode sa poverenjem kod advokata, kad se preko noći sve okrene.

“VKS u stavu iz 2018. prvo navodi da banka mora da kaže šta čini strukturu troškova kredita, a sad kaže da – ne mora. Da li se nešto promenilo u zakonima u međuvremenu, pa da sud za istu stvar prvo kaže jedno, pa onda drugo? Kako da znamo da sutra neće biti nešto treće? Ovim je ubijena pravna sigurnost u zemlji. Ako smo je i imali do ovog trenutka. Jer, od ovog je nemamo”, naveo je Gavrilović.

On je podsetio da je pre svega nekoliko dana u jednom slučaju Privredni apelacioni sud presudio u korist banke.

„…Da bi potom VKS rekao – ne, i presudio u korist dužnika. I šta sad“, pita Gavrilović.

Šta je pisalo u prethodnom pravnom stavu VKS

U maju 2018. godine Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda usvojilo je Pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita.

U njemu se tačno navodi sledeće:

“Banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita.

Troškovi obrade kredita i puštanja kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope“.

Od tada, pravni stav VKS različito tumače s jedne strane bankari, a druge dužnici i njihova udruženja. Sudska praksa je, videli smo, u najvećem broju slučajeva bila na strani upravo – dužnika.

Jedna od polemika tim povodom vođena je početkom jula i u studiju N1.

Dok je Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, tvrdio da banke imaju pravo na naplatu naknada za obradu kredita, Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva tvrdio je suprotno ističući da banke klijentima mogu da zaračunaju ovu proviziju samo ako tačno navedu – na koje konkretne troškove se odnosi.

Vasić je, čitajući ovaj stav VKS iz 2018.  istakao da je jasno da banka ima pravo na naknadu troškova i da se to vidi kroz procenat obračuna efektivne kamatne stope.

„Banka nema pravo naplate troškova obrade kredita ako dužnik nije upoznat sa strukturom tih troškova“, poručio je tada Dejan Gavrilović iz Efektive.

Da će tužbe protiv banaka biti „na dnevnom redu“ ove godine bilo je jasno još u aprilu kada je na to ukazao i Međunarodni monetarni fond posle sastanka u Beogradu.

„Pronalaženje brzog rešenja za sve veći broj sudskih postupaka protiv banaka u kojima se osporava zakonitost naknada za obradu kredita i za osiguranje stambenih kredita ojačalo bi finansijski sektor i poboljšalo poslovnu klimu“ kratko je tada poručila misija MMF u svom saopštenju.

Potom se prvo pokušalo da se kroz promene Zakona o parničnom postupku reši problem sve većeg broja tužbi građana protiv banaka zbog nezakonite naplate provizija prilikom odobravanja kredita, kao i premija osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.

Pa se odustalo.

Ubrzo potom, kao što je portal N1 već pisao, skupštini su podneti predlozi za autentično tumačenje tri zakona, od kojih je najstariji u primeni gotovo  50 godina, čime bi se bankama omogućilo da čak i od klijenata koji su ih „dobili na sudu“ – potražuju svoj novac nazad. Posle pobune dela javnosti, ali i najave obustave rada advokatskih komora i od toga se – odustalo.

U petak je osvanula dopuna starog stava Vrhovnog kasacionog suda.

 

 

 








Marketing



Najnovije vesti