Novac
Srbija

Prosečna zarada u Srbiji u "metodološkom jazu" između 365 i 510 evra

Izvor: 
radnik.rs Ned, 24/01/2021 - 15:18

Republički zavod za statistiku mesečno objavljuje podatke o prosečnoj zaradi u Srbiji. Poslednji objavljeni podatak odnosi se na oktobar 2020. i prosečna zarada koju radnici primaju (bez poreza i doprinosa) za taj meseci iznosi, kako se navodi, više od 60.000 dinara, a bruto zarada (sa porezima i doprinosima) 83.106 dinara.

Ovi podaci bazirani su na podacima Poreske uprave, a obuhvataju - zaposlene sa punim radnim vremenom i radnike na privremenim i povremenim poslovima. Ovaj podatak ne uključuje, između ostalog, naknade isplaćene po ugovoru o delu. Takođe, budući da su podaci zasnovani na informacijama Poreske uprave, odnosno podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku, ovaj podatak ne obuhvata neprijavljene zarade (novac zarađen "na crno"), a ni zarade radnika koji rade sa nepunim radnim vremenom.
 
Sa druge strane, Zavod za statistiku sprovodi i takozvanu Anketu o radnoj snazi. Na osnovu ove ankete Zavod objavljuje podatak o broju (ne)zaposlenih u Srbiji. Prema ovoj Anketi  zaposlenima se, između ostalog, smatraju "lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki plaćeni posao (u novcu ili naturi)".
 
Kao što je napred navedeno, Zavod ne objavljuje podatak o prosečnoj zaradi svih lica koje smatra zaposlenim (koja su radila makar jedan sat i zaradila nešto u novcu ili naturi), već za zarade koristi drugu metodologiju koja obuhvata samo lica koja rade puno radno vreme i imaju prijavljenu zaradu.
 
Na zahtev Radnik.rs, Zavod je poslao podatak o prosečnoj zaradi za treći kvartal 2020. iz Ankete o radnoj snazi i ova cifra iznosi oko 43.000 dinara i ona je za skoro 20.000 dinara niža od zvanične prosečne zarade koju Zavod objavljuje.
 
U Zavodu objašnjavaju da se prosečna zarada od 43.000 dinara "ne može koristiti i interpretirati u javnosti kao proizvod zvanične statistike jer nisu zadovoljeni svi kriterijumi koji obezbeđuju tačnost i pouzdanost". U daljem odgovoru se navodi da je jedan od razloga nepouzdanosti to što je samo 58 odsto ispitanika odgovorilo na pitanje o zaradi u okviru Ankete.
 
Takođe, kako se navodi u odgovoru Zavoda, "samo 32,8 odsto lica iz kategorije zaposlenih radnika je na pitanje: Koliko je iznosila vaša neto zarada u prošlom mesecu? odgovorilo direktno, navođenjem iznosa zarade, a 25,8 odsto ispitanika je dalo odgovor izborom jednog od ponuđenih platnih intervala".
 
Istraživačica Fondacije za demokratiju Sarita Bradaš smatra da je ovakvo objašnjenje Zavoda nejasno.
 
"Ako pitate nekoga o iznosu zarade i date da napiše, on će navesti iznos. Ako ga pitate da li je Vaša zarada u tom i tom intervalu, on će odgovoriti na taj način. Pitanja bi trebalo da su postavljaju na prvi ili na drugi način", kaže Bradaš.
Bradaš takođe ističe da Zavod za statistiku sprovodi i druge ankete gde građani odgovaraju na pitanja o svojim prihodima, pa se ovi podaci ne smatraju nepouzdanim.
 
"Niko ne dovodi u pitanje da li su podaci iz Ankete o prihodima i uslovima života tačni gde građani takođe odgovaraju na pitanje koliki su im bili prihodi", ističe Bradaš.
 
Bradaš navodi da Međunarodna organizacija rada takođe objavljuje podatak o prosečnoj zaradi za sve države i da je taj podatak upravo baziran na Anketi o radnoj snazi i Zavod za statistiku ga vodi kao nepouzdan.
 
"Nepouzdan" podatak na sajtu Međunarodne organizacije rada
 
Na sajtu Međunarodne organizacije rada poslednji objavljeni podatak o prosečnoj zaradi u Srbiji odnosi se na 2019. godinu i iznosi 41.500 dinara. Prema objašnjenju na sajtu ove institucije, ovaj podatak se odnosi na ukupna primanja radnika u novcu ili naturi. Primanja ne uključuju doprinose za socijalno i penziono osiguranje.
 
Na pitanje portala Radnik.rs da li je Zavod za statistiku dostavio ove podatke Međunarodnoj organizaciji rada iz Ankete o radnoj snazi, iz Zavoda su odgovorili da podatak jeste zasnovan na Anketi koju sprovodi Zavod.
 
"Republički zavod za statistiku redovno dostavlja anonimizirane baze podataka Ankete o radnoj snazi Međunarodnoj organizaciji rada. Podatak o kome govorite jeste dobijen iz Ankete o radnoj snazi, obradom mikro podataka od strane Međunarodne organizacije rada", navodi se u odgovoru.
Ipak, iz Zavoda kažu da je njihov podatak o prosečnoj zaradi pouzdaniji od onog koji objavljuje Međunarodna organizacija rada.
 
"Republički zavod za statistiku izračunava i objavljuje podatak o prosečnoj zaradi iz relevantnijih i pouzdanijih izvora. Od 1965. do 2018. godine se sprovodilo namensko istraživanje o zaradama zasnovano na kadrovskim i računovodstvenim evidencijama poslovnih subjekata, a od 2018. godine raspoloživi su podaci iz evidencije Poreske uprave", navodi se u odgovoru Zavoda.
 
Iz Međunarodne organizacije rada nisu odgovorili na pitanja Radnik.rs u vezi sa podatkom o prosečnoj zaradi u Srbiji. U objašnjenju objavljenom na sajtu te institucije navedeno je da države imaju različite izvore podataka o prosečnoj zaradi i da svaki od tih izvora i metoda imaju svoja ograničenja. Navedeno je da države često računaju prosečnu zaradu na osnovu podataka preduzeća u kojima radnici rade, što je način na koji je i Zavod u Srbiji računao prosečnu zaradu do 2018. godine.
 
Iz Međunarodne organizacije rada ističu da ovaj pristup ima ograničenja, između ostalog, jer neka preduzeća radnicima isplaćuju deo zarade "na ruke", što se ne može videti u zvaničnim podacima o zaradama radnika.
 
Takođe, u objašnjenju se ističe da se nekim metodologijama iz podataka isključuju mala, neregistrovana preduzeća ili domaćinstva koja zapošljavaju radnike, što u nekim zemljama u razvoju čini značajan deo zarada.
 
 
 



Marketing



Najnovije vesti