dejan šoškić, kandidat za predsednika, opozicija Foto: Printscreen YT N1
Srbija

Šoškić: Očekujem dalji rast kamata na kredite, inflacija nije ni prolazna, ni bezazlena, niti mala

Izvor: 
Euronews Srbija Sre, 08/06/2022 - 17:57











Posle skoro sedam godina euribor, kamatna stopa za koju su vezani i krediti u Srbiji, prešao je iz minusa u plus, a Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za Euronews Srbija kaže da očekuje njegov dalji rast. On dodaje da će tempo zavisiti od odluke Evropske centralne banke (ECB) i od toga kada će krenuti sa nešto većom restriktivnom politikom.

On napominje da je u slučaju Evrope stvar malo kompleksnija u odnosu na Ameriku i druge centralne banke u svetu, jer je evrozona dosta razuđena, a evropske privrede od nemačke do grčke su različite, zbog čega nije jednostavno donositi odluke o monetarnoj politici.

"Siguran sam da će doći do restriktivnije monetarne politike, već su najave takve, a rast referentnih kamatnih stopa je nešto što se očekuje i u dolaru i u evru u narendom periodu. Kako sada stvari stoje, ova inflacija nije ni prolazna, ni bezazlena, niti mala, tako da će morati da se dese reakcije monetarne politike", smatra Šoškić.

On podseća da se referentne kamatne stope Evropske centralne banke(ECB) ne odnose samo na kreditiranje u evrozoni, nego i u svim ostalim državama u kojima se koristi evro znak ili indeksacija za evro, a da je to slučaj i sa Srbijom.

"Praktično će svi devizni krediti, odnosno oni koji su povezani za devizni kurs prema evru, trpeti određene promene, jer je većina tih kredita tako ugovarana da se uzima jedna fleksibilna kamatna stopa kakav je euribor i da se dodaje određena premija banaka, u zavisnosti od toga ko je uzimalac kredita i na koji rok. Ovaj prvi deo, euribor, će se povećavati, a kao promenljiva kategorija može iz meseca u mesec i iz godine u godinu u zavisnosti od ročnosti kredita, da utiče na povećanje rate", objašnjava Šoškić.

Profesor kaže da korisnici kredita praktično već sada osećaju ovaj mali rast, ali da to u suštini zavisi od dinamike usklađivanja sa euriborom koji svaka banka ima, a koji je po pravilu najčešće na tromesečnom ili šestomesečnom nivou.

"I postojeći krediti će postajati malo nepovoljniji, odnosno skuplji, a naravno, to će se odnositi i na novoodobrene kredite koji se mogu u narednom periodu dobiti od banaka", dodaje Šoškić.

Šta će biti sa kreditima u dinarima?

Narodna banka Srbije sutra odlučuje o visini referentne kamatne stope, koja utiče na zaduživanje u dinarima, a u dva navrata je ona povećavana sa po 0,5 proentnih poena i  sada iznosi 2 odsto, a profesor Šoškić kaže da ne treba isključiti taj trend i da se može očekivati da NBS nastavi sa povećanjem kamatne stope.

"To je neka normalna reakcija u ovim uslovima. Trebalo bi da imamo u vidu da reakcija centralnih banaka u ovoj inflaciji nije dovoljna. Ova inflacija je veoma mnogo diktirana i ponudom. Trebalo bi učiniiti nešto i na jačanju ponude onih artikala koji najviše poskupljuju, a to su pre svega poljoprivredni proizvodi, energenti i transport. Inflatorni pritisak bi se ipak nekako ublažio ako bi na tome radile vlade ili države na nivou EU, ali i centralne banke moraju da rade na strani tražnje, da zatežu uslove finansiranja, da poskupljuju kredite i da na taj način pokušaju da spreče kreiranje inflatornih očekivanja koja se posle vrlo teško i skupo mogu obuzdavati u nekom dužem vremenskom periodu", objašnjava profesor.

"Inflacija će se nastaviti"

Čuli smo uveravanja iz NBS da se za oko dva meseca očekuje vrhunac inflatornog talasa i da bi nakon toga trebalo da pada, a Šoškić ukazuje da ta logika počiva na činjenici da kada gledate se inflaciju meri u odnosu na nivo iz prethodne godine i ukazuje da kada se dođe u mesece u toku godine kada je rast cena bio najveći, da onda po pravilu inflacija pada.

"Međutim, mi gledamo da se oko nas dešavaju stvari koje neće kratko trajati, ne znamo do koje mere i kako će se odvijati okolnosti na međunarodnom tržištu u domenu energenata, hrane i transporta i to vrlo već izvesno prelazi u inflaciono očekivanje i ugrađuje se i u cenu rada i onda se tu kroz plate praktično preliva taj inflatorni efekat u novu inflaciju u budućnosti. Ova inflacija neće biti tako kratkoročna, kao što se mislilo pre godinu dana, niti da će svoj pik imati na žalost tokom leta", smatra Šoškić.

On kaže da očekuje da će se inflacija nastaviti, jer kasni reakcija i u SAD i u Evropi. On smatra da su "mnogo hrabrije i pravovremenije reagovale centralne banke manjih zemalja".

"Uvek postoji i taj elemenat da li se dovoljno radi na ponudi i da li se otklanjaju problemi koji izazivaju rast cene enrgenata, mi znamo da je to ne samo agresija Rusije u Ukrajini, već i sankcije koje su dodatno doprinele rastu cena. Sada vidimo da nema nekih otvorenih i jasnih putanja da će se tenzije smanjiti i da će doći do neke stabilizacje potencijalnog pada cena u tom domenu", kaže profesor.

Šoškić napominje da od odgovora centralnih banaka zavisi da li će inflacija dalje rasti, ali i od vlada najuticajnijih i najvećih zemalja na svetu.

"Ono što se nažalost dešava, to je da kada inflacija krene, krenu ta inflaciona očekivanja, onda  preduzetnici i svi drugi koji proizvode robe i usluge, počinju da kalkulišu buduće više cene već danas, da bi kada naplate svoju robu, mogli da kupe sve neophodne repromaterijale po očekivano višim cenama. Taj proces je potrebno obuzdati. Mislim da se sa tim već malo zakasnilo, tako da očekujem da će inflacija trajati duže vreme", navodi profesor.

On objašjava da, od stepena restriktivnosti i monetarne i fiskalne politike zavisi da li će inflacija imati dalji trend rasta, ali i od toga da li će biti odgovarajućih rešenja zemljama u domenu ponude da stabilizuju i potencijalno obore cene energenata i hrane na svetskom tržištu. To bi ključno doprinelo da inflacija bude i niža i kraća.

 








Marketing



Najnovije vesti