Ptica mrtva
Srbija

Srbija ima inspektore za ekološki kriminal. Šta oni rade?

Izvor: 
Euronews Srbija Ned, 15/05/2022 - 17:55














Svih 27 policijskih uprava u Srbiji imaju inspektore za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine.

 

U Kikindi su pre nekoliko godina uhapšena dvojica muškaraca koji su uvozili iz inostranstva i skladištili u Srbiji opasne materije u sklopu regionalnih deponija.

U Obrenovcu je uhapšena jedna osoba koja je u krugu svoje firme zakopala čak 25 tona opasnog otpada. Nedavno je uhapšen direktor Nacionalnog parka Đerdap je je učestvovao u prodaji drvne građe mimo zakona, a u nacionalnom parku, u zoni zabranjene gradnje, je, kako se sumnja, sebi podigao i vikendicu.

Zaštita životne sredine je važna stavka i na putu Srbije ka EU i toj oblasti je posvećeno poglavlje 27, podseća Euronews Srbija. Da bi se ispunili svi evropski standardi potrebno je ulaganje od oko 15 milijardi evra, da se sanira i uredi sve što je propušteno do sada.
 
Svaki kutak Srbije ugrožen je ekološkim kriminalom, a na pitanje šta je najviše na udaru, aktivisti odgovaraju: "bukvalno sve".
 
"Napadnute su naše šume, posebno koje su visoko kvalitetne, gde rastu stabla koja se lako prodaju ili kao ogrevno drvo ili kao tehničko drvo. Napadnute su naše reke, naše vode. Sveprisutan je krivolov, odnosno lovokrađa, kako lovne divljači, odnosno one koja je dozvoljena za lov, tako i ovih zaštićenih vrsta. Imamo ogroman problem sa trovanjem domaćih i divljih životinja. Srbija generalno ima problem sa ilegalnim deponovanjem otpada", kaže Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
 
Reč je o savremenom obliku kriminala koji je sve više u porastu, ali ga nije uvek lako otkriti. Živica Munćan, načelnik novoformirane Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine kaže da taj oblik kriminala međunarodne institucije definišu kao jedan od četiri prioritetna oblika kriminala kome se treba suprotstaviti. 
 
"Njegove osnovne karakteristike su da vrlo često ima međunarodni aspekt, da nemamo žrtvu krivičnog dela i da sama posledica ima odloženo dejstvo", rekao je Munćan za Euronews Srbija.
 
Po ugledu na najrazvijenije zemlje, u februaru je osnovana posebna jedinica MUP-a koja se bavi isključivo ovim oblikom kriminala.
 
"Jedinica funkcioniše. Imamo svakodnevno prijave što građana, što privrednih subjekata. Najčešće prijavljivana i otkrivana krivična dela iz oblasti ekološkog kriminala jesu definitivno pustošenje šuma i šumska krađa, kao i nezakonit lov. A odmah iza toga ide i zlostavljanje i ubijanje životinja", navodi Munćan.
 
"Ogroman je problem naravno ako živite u nekoj maloj sredini gde se svi poznaju. Vrlo je neprijatno i teško je uperiti prstom u nekoga ko pravi probleme. Ali, verujte da su naši građani dovitljivi i da uspeju da se snađu", kaže Milan Ružić.
 
U Jedinici za suzbijanje ekološkog kriminala planiraju da u saradnji sa inspekcijama idu i u nenajavljene kontrole određenih privrednih subjekata i fizičkih lica koji mogu da na fizički i hemijski način oštete životnu sredinu.
 
Kaznena politika je poslednja, ali i jedna od najvažnijih karika u lancu suzbijanja ekološkog kriminala. Zato je potrebno dodatno obučavati i sudije i tužioce, ali i pooštriti kaznene odredbe, za koje mnogi kažu da su previše blage.
 
Bespravna gradnja u zaštićenim područjima i nekontrolisana seča šuma uzeli su maha, a koliko je problem otišao daleko govori i podatak da je nedavno uhapšen direktor Nacionalnog parka Đerdap. On se sumnjiči da je bespravno izgradio vikendicu u zoni u kojoj je gradnja zabranjena, ali i da je učestvovao u prodaji drvne građe mimo zakona.
 
Na brojne probleme ukazala je i Državna revizorska institucija krajem prošle godine. U izveštaju "Upravljanje nacionalnim parkovima" navodi se da je bespravna gradnja jedan od glavnih problema koji ugrožavaju zaštićena područja nacionalnih parkova u Srbiji. U analizi objavljenoj na 77 strana samo neki od podataka koji se ističu je i da je primetna veća seča drveća nego što je planom predviđeno, ali i da je sve to posledica nedovoljne aktivnosti čuvara i nadležnih inspekcija.
 
Kako se navodi, u periodu od 2018. do 2020. godine u nacionalnim parkovima Đerdap i Tara utvrđeno je da je veći obim seče stabala, što ukazuje da postoji rizik od nesprovođenja adekvatnih mera u gazdovanju šumama, odnosno rizik od narušavanja stanja šuma.
 
Predsednica Udruženja za zaštitu šuma "Odbranimo šume Fruške gore" Dragana Arsić rekao je nedavno za Euronews Srbija da je ta praksa postala izuzetno rasprostranjena i uzima maha.
 
"Svi naši nacionalni parkovi se finansiraju od seče drveta, to im je osnovna delatnost, pa je sasvim legitimno pitanje da li u takvom kontekstu oni mogu na odgovarajući način vršiti funkciju upravljača jednog nacionalnog parka. Kao javnim preduzećima njima je primarna obaveza da obezbede svoje finansiranje, i to od resursa kojim treba da upravljaju, a očuvanje prirode i sprovođenje mera zaštite je na drugom, ili trećem mestu. Ne mislimo da je seča u jednom zaštićenom području sama po sebi problem, ona je svakako i neophodna u smislu obnove nekih degradiranih sastojina, ali je veoma problematično ako je seča osnovni izvor finansiranja jednog zaštićenog područja. Tada ne možemo govoriti o efektivnoj zaštiti prirode", istakao je on.
 
Fruška gora je upravo zbog toga više puta dospevala na naslovne strane. Njen najveći problem, smatraju ekolozi, jeste prekomerna seča, a JP "Nacionalni park Fruška gora" koji ima 140 zaposlenih pretežno se finansira od eksploatacije šuma. 
 
"U NP Fruška gora sigurno ima ilegalnih seča i ostalh ilegalnih šumarskih aktivnosti i mi smo podnosili inspekcijske prijave tokom ove dve godine. I DRI u svom izveštaju konstatuje prekomerne seče i do 300 odsto u pojedinim radnim jedinicama. Na Fruškoj gori je problem što je 24 odsto površine u vlasništvu SPC, a oni imaju najgori mogući način gazdovanja šumama, koncesionarski", rekla je Arsić.
 







Marketing



Najnovije vesti