Narodna skupština Srbije Foto: Aleksandar Stojković
Srbija

Šta li se krije: Skupština i Vlada Srbije nedostupne za javnost

Izvor: 
Danas Sre, 22/06/2022 - 22:49














Institucije izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji najzatvorenije su u regionu prema građanima, a pandemija kovida je samo još više zapečatila kanale komunikacije koji su bili iole otvoreni.
 
To znači da su finansijski izveštaji, budžeti, zapisnici sa sednica Vlade, parlamenta, ministarstava i organa uprave gotovo nedostupni javnosti, javne nabavke van dometa bilo kakve kontrole, dok su komunikacija sa građanima i elektronske usluge svedene na minimum, prenosi Danas.
Među četiri posmatrane države regiona, gde su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonije, Srbija po gotovo svim parametrima zauzima najlošiju poziciju, pokazalo je istraživanje "Transparentno ka većoj odgovornosti institucija", koje je sprovela organizacija Partneri Srbija, u saradnji sa partnerskim nvo iz zemalja u okruženju.
U Srbiji je monitoring obuhvatio republički i pokrajinski parlament i obe vlade, zatim 21 ministarstvo i 44 organa uprave.
 
Uprave su u svim navedenim državama tradicionalno najzatvorenije, a u ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 odsto indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 odsto svih indikatora.
 
Srpska ministarstva zauzimaju pretposlednje mesto, sa 47 odsto ispunjenosti indikatora, najlošije su se pokazala ministarstva BiH sa 38 odsto, dok najbolju ocenu ima Makedonija sa 58 odsto ispunjenih uslova.
 
Uopšteno gledano, rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je Srbija sa 26,74 odsto ispunjenih svih posmatranih indikatora na trećem mestu po otvorenosti institucija među četiri analizirane države regiona.
 
Na začelju ove liste je Bosna i Hercegovina sa 21,31 odsto ispunjenosti indikatora, dok je Crna Gora druga, a najbolje rangirana kada je otvorenost u pitanju je Severna Makedonija sa 33,14 odsto ispunjenosti svih kriterijuma.
 
Međutim, analitičari iz Partnera Srbija napominju da ovi statistički podaci ne govore mnogo, te da se jasnija slika dobija ukoliko se posmatra šta to državni organi ne ispunjavaju od standarda transparentnosti.
 
Tako ni republička ni pokrajinska Vlada ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju, dok sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta, navodi se u analizi.
 
Inače, tokom monitoringa je proveravana najpre transparentnost, odnosno koliko su informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni, zatim pristupačnost, koja se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge i digitalnu komunikaciju.
 
Ocenjivano je i polje integriteta, odnosno dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije, kao i učinkovitost, koja se odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.
 
U oviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija: Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) zajedno sa Partnerima Srbija, od 2017. redovno sprovodi godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
 
Slično organima uprave, procenjene su i ostale institucije, pa su tako naše dve skupštine najzatvorenije, jer ispunjavaju 43 odsto indikatora, zatim sledi BIH sa 46 odsto, a ispred su Severena Makedonija sa 72 procenta i CG sa 85 odsto, gotovo duplo više nego srpski parlament. Srbija opet zauzima poslednje mesto kada je otvorenost Vlade u pitanju, sa procentom od 38 odsto, dok je prvoplasirana Vlada Severna Makedonija sa 82 procenta.
 
 







Marketing



Najnovije vesti