Novac
Srbija

Šta nas očekuje ukoliko inflacija i u novoj godini nastavi da raste?

Izvor: 
Euronews Srbija Sub, 01/01/2022 - 15:00














Narodna banka Srbije najavljuje da će inflacija ove godine biti viša od ciljane i očekuje da će to potrajati do polovine 2022.

 

Izjave guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković o inflaciji ne nagoveštavaju da će taj trend rasta uskoro prestati, piše Euronews Srbija.

 

Sredinom juna ove godine Tabaković je objasnila da je "visoka aprilska međugodišnja inflacija (tada 2,8 odsto) izazvana privremenim faktorima"
 
Potom je u oktobru nazvala avgustovsku inflaciju od 4,3 odsto privremenom, da bi mesec dana kasnije i septembarsku, od 5,7 odsto, ocenila privremenom.
 
U međuvremenu, poslednji podaci kažu da je novembarska međugodišnja inflacija iznosila 7,5 procenata. 
 
Republički zavod za statistiku najavljuje isti procenat za prvi kvartal 2022. godine, a već nekoliko meseci NBS najavljuje da će inflacija viša od ciljane (odnosno, iznad 4,5 odsto) potrajati do polovine naredne godine.
 
Da li je privremeno, i šta ukoliko nije?
 
Naravno, nije ovo "stvar" Narodne banke Srbije. Najveći deo inflacije je zapravo "uvezen", zahvaljujući nesvakidašnje visokim cenama energenata, transporta i hrane. 
 
Trenutno se i najmoćnije države sveta nalaze u situaciji u kojoj se nisu nalazile godinama (i decenijama), a monetarne vlasti su i tamo do pre neku nedelju takođe ponavljale da je inflacija prolaznog karaktera.
 
Krajem novembra predsednik američke centralne banke izašao je i rekao kako je došao trenutak da prestane da se govori o inflaciji kao "privremenoj". Šta, dakle, ako je ovo sve "nova normalnost"? Šta za građane znači ako "privremena inflacija" postane trajna?
 
Poskupljenja
 
Pogled u potrošačku korpu Srbije neće nam dati mnogo odgovora o trenutnom stanju, pošto je poslednja ona iz septembra ove godine. Pa ipak, i tu možemo saznati da je, u odnosu na januar ove godine, prosečna korpa poskupela za skoro 4.000 dinara (u septembru je bila 78.226 dinara), a minimalna za oko 2.100 dinara (u septembru bila 40.282), navodi Euronews Srbija.
 
Međutim, ono što se vidi iza brojki jeste zabrinjavajuće za građane koji nemaju sreću da spadaju u "prosečno domaćinstvo", nego se nalaze u poslednjih 30 odsto domaćinstava po nivou prihoda. Od tih 2.100 dinara za koliko je porasla minimalna potrošačka korpa, 1.400 dinara čini poskupljenje hrane.
 
Pošto je minimalna potrošačka korpa, koja po definiciji Ministarstva trgovine "obezbeđuje održavanje života i radnog kapaciteta članova domaćinstva, imajući u vidu optimalni biohemijski sastav hrane", upola jeftinija od prosečne, trošak za hranu čini gotovo polovinu svih mesečnih troškova. To dalje znači da inflacija najteže udara po onim najsiromašnijima.
 
Šta za  "običnog građanina" znači rast inflacije?
 
Šta za domaćinstva sa niskim prihodima znači kada saznaju da je inflacija sada 7,5 odsto, a u avgustu je bila 4,3 odsto?
 
Svakako ne mnogo. Još manje im znači kada Narodna banka Srbije ponavlja da je takozvana bazna inflacija, kada se iz obračuna isključi sve što prosečan čovek troši, poput hrane, energije, alkohola i cigareta, i dalje vrlo niska i da iznosi svega tri procenta (mada ne pominje da je i ona više nego duplirana od početka godine). 
 
Međutim, najsiromašnijima i te kako znači kada pogledaju kako se kreću cene osnovnih prehrambenih namirnica.
 
Tu već dolazimo na teren realnog stanja. Ministarstvo trgovine, osim potrošačke korpe, vodi i statistiku maloprodajnih cena deset osnovnih prehrambenih proizvoda, dve vrste kravljeg mleka, jogurt, brašno, hleb, pileći batak i karabatak, juneće, svinjsko meso, ulje i šećer. 
 
Za kilogram, odnosno, litar svake od tih namirnica, u januaru 2021. bilo je potrebno 1.959 dinara, a u novembru iste godine 2.359 dinara, odnosno za čak 20 odsto više.
 
Ako tome dodamo i troškove goriva, a većina vlasnika automobila će se saglasiti da njihov auto troši isto, ako ne i više od prosečnog člana domaćinstva, onda uočavamo razmere pravog udara na džep običnog građanina. Početkom januara litar benzina bio je oko 134 dinara, a danas je ta cena oko 165. To predstavlja poskupljenje od 23 odsto.
 
Kamate i krediti
 
Ovako visoka inflacije u Srbiji nije bilo još od 2013. godine, a u pojedinim zapadnim zemljama ta prošlost se meri decenijama. Za sada ima i neke pozitivne strane za prosečnog potrošača, pod uslovom da mu u ugovoru piše da mu je zarada usklađena s inflacijom.
 
Svi oni koji imaju kredite, kamatne stope po kojima su ih uzimali sada su postale negativne, pošto je stopa inflacije znatno viša od, na primer, prosečne kamate na stambeni kredit. To međutim znači i da sva štednja zapravo gubi svoju vrednost. Ko je oročio 100.000 dinara početkom godine, može samo da gleda kako za taj novac sve manje proizvoda može da se kupi.
 
Isto je i sa (fiksnim) platama i penzijama. Sa prosečnom platom od šezdesetak hiljada dinara u januaru je moglo mnogo više da se kupi nego u decembru. Kako piše "Kvartalni monitor", uprkos tome što su realne zarade u trećem kvartalu ove godine bile za 4,5 odsto više nego u istom periodu 2020, zarade su usled inflacije od aprila do septembra imale realni pad od 3,7 procenata.
 
"Savršena oluja"
 
Šta tu može da se uradi? Uzroci ovako visoke inflacije su globalni, a suštinski su posledica pandemije. Privreda je bila prinuđena da pauzira nekoliko meseci prošlog proleća, a nakon opuštanja mera došlo je do rasta tražnje za energentima. Epidemija je izazvala poremećaje u snabdevanju više industrija, stvorila su se "uska grla", što je dalje poskupelo troškove.
 
Sve to je palo na "plodno tlo" jer već godinama američka i Evropska centralna banka upumpavaju milijarde dolara i evra u privredu. Tokom pandemije, praktično sve zemlje su dolile dodatne ogromne količine novca u svoje sisteme kako bi se premostio krizni period i izbegla propast velikog broja preduzeća kojima je bio zabranjen rad. 
 
Svi uslovi za "savršenu oluju" bili su tu.
 
Zamrzavanje cena
 
Srbija je, takođe, upumpala milijarde evra privredi i građanima, a to će se nastaviti i naredne godine. 
 
Penzioneri će pred izbore dobiti po 20.000 dinara poklona (što će državu, tj. građane koštati oko 290 miliona evra), a samo tokom 2021. građanima je, bez razlike bilo im to potrebno ili ne, podeljeno po 80 evra. 
 
Uz dodatne kanale plasiranja novca, poput prošlogodišnje odluke da NBS otkupljuje obveznice preduzeća, to znači da i Srbija "pliva" na jeftinim parama koje dodatno guraju tražnju, što se potom dalje iskazuje u povećanju cena.
 
Jedan od poteza kojeg je Vlada Srbije povukla bio je da se zamrznu cene za pet osnovnih prehrambenih proizvoda (ulje, hleb, svinjski but, šećer i brašno) na dva meseca, što, izuzev podsećanja na devedesete godine prošlog veka i prazne rafove, nije imalo mnogo efekta na rast inflacije.
 
Ono što deluje neizbežno jeste da Narodna banka "poskupi novac", odnosnoda podigne referentnu kamatnu stopu, koja služi kao signal i osnova za kreiranje drugih kamatnih stopa koje važe za stanovništvo i privredu. 
 
NBS za sada izbegava da povuče taj potez i drži referentnu kamatnu stopu na jedan odsto.
 
Problem za građane i privredu jeste ako (tj. kada) Evropska centralna banka i FED (američka centralna banka) podignu svoje referentne kamatne stope, pošto će to značiti da poskupljuju svi krediti koji su vezani za evro ili dolar. 
 
To dalje znači da će porasti i cena otplate javnog duga države, odnosno da će biti manje novca za nešto drugo što je građanima potrebno, navodi se u tekstu Euronewsa Srbija.
 
Cena struje
 
Svakako, deluje neizbežno da i struja poskupi za stanovništvo (za privredu već jeste, osim za one koji su imali sreću da im ugovor sa EPS-om ističe krajem godine, pošto su neki dobili i dva meseca moratorijuma na povećanje cene), kao i gas. 
 
Problem sa poskupljenjem energenata nije samo vezan za zimske mesece i grejanje, cena gasa ili struje ugrađena je u svaki proizvod, pa time inflacija može da dobije novi zamah.
 
Na sve to, Elektroprivreda Srbije doživljava niz havarija, eksplozija i požara u poslednjim nedeljama i kontinuirano ne uspeva da proizvede dovoljno struje, pa je prinuđena da je uvozi. 
 
EPS je prinuđen da uvozi struju baš u momentima kada je cena nezapamćeno visoka. Ukoliko EPS ne bude bila u stanju da isplati sve svoje obaveze, one će se ponovo preliti na državu, koja će, umesto na nešto drugo, morati da daje novac zbog lošeg upravljanja tom najvažnijom kompanijom u Srbiji.
 
 







Marketing



Najnovije vesti