Automobil vožnja Foto: pixabay
Srbija

Svako četvrto polovno vozilo u Srbiju stiže iz Nemačke, često jeftinije, ali i kvalitetnije

Izvor: 
Blic Uto, 09/11/2021 - 12:23











Veliki broj automobila u Srbiji došli su iz uvoza. Tražnja za njima nesporno postoji jer su jeftiniji, često i kvalitetniji, a ono što je činjenica jeste da ih uvozimo iz tek nekolicine zemalja.
 
Cena se razlikuje upravo zbog toga iz koje zemlje dolazi, piše Blic.

Inostrana tržišta sa kojih uvozimo najviše polovnjaka su brojna, a prema podacima platforme carVertical, najveći broj automobila pristiže iz Francuske i Nemačke.

Osim Francuske, odakle stiže čak 26,9 odsto od ukupnog broja uvezenih automobila, svaki četvrti automobil stiže i iz Nemačke. Ove dve zemlje nesumnjivo prednjače i zajedno "obezbeđuju" više od polovine automobila koje uvezemo, ali nikako nisu jedine. 
 
U top pet zemalja iz kojih uvozimo polovnjake prednjači i Italija (10,4 odsto), zatim Rumunija (9 odsto ukupnog uvoza) i Belgija (7,4 odsto).
 
Slede Holandija, Švajcarska, Poljska, Slovačka i Austrija.
 
Nije ista cena ukoliko je vozilo iz Nemačke ili iz Italije, a parametri koji na to utiču su, na primer, kvalitet puteva.
 
Ako se uzme u obzir stanje na putevima u Francuskoj i Nemačkoj, broj autoproizvođača, kao i stanje u kom dolaze automobili sa ovih tržišta, pozicija ove dve države ne čudi.
 
Belgija, takođe, kao i ove dve države, zahvaljujući dobroj infrastrukturi i putevima nudi izuzetno očuvane automobile. To se, međutim, ne može reći i za Italiju za koju kažu da im i nisu baš svi putevi dobri.
 
Ranija praksa je bila da se vozila carine na osnovnu kataloške vrednosti.
 
"U suštini najjeftinija vozila su bila po italijanskom katalogu, a najskuplja po švajcarskom", kaže za Blic menadžer prodaje sajta mojauto.rs Dejan Cavnić.
 
Ipak, od 1. januara 2014. godine, Uprava carine je donela odluku da se za sva polovna vozila koja se uvoze koristi jedinstveni katalog AMSS za određivanje carinske osnovice na koju se naknadno obračunava carina i PDV. Ovi katalozi AMSS se štampaju dva puta godišnje.
 
"Tako se, po novom, za vozila proizvedena u EU plaća samo 20 odsto PDV na vrednost vozila (dakle carina izađe 0 odsto), a za ona koja nisu proizvedena u EU i 12,5 odsto carine. U suštini, ono što igra značajniju ulogu kod formiranja cene je trošak prevoza, tj. udaljenost i način transporta", nastavlja Cavnić.
 

Prema podacima Srpske Asocijacije uvoznika vozila i delova, prodaja novih vozila u Srbiji čini oko 15 odsto ukupne prodaje, odnosno prvih registracija, a čak 85 odsto čine polovna vozila. Pritom je skoro 80 odsto polovnih vozila starije od 10 godina, što dovodi do poražavajuće statistike prosečne starosti voznog parka u Srbiji, koja iznosi oko 17 godina.








Marketing



Najnovije vesti