Ključ Foto: pixabay
Srbija

U Srbiji više od dva miliona nelegalnih objekata, vlasnici za legalizaciju imaju još dve godine

Izvor: 
Blic Uto, 11/05/2021 - 19:30








Veliki broj vlasnika nekretnina koji su podneli zahteve za legalizaciju svojih objekata još pre nekoliko godina, na rešenje još uvek čeka.
 
Prema trenutno važećem Zakonu o ozakonjenju iz 2015. godine, koji je dopunjen 2018, divlja gradnja je krivično delo i takav objekat mora da se ukloni.
 
Ipak, sudeći po stanju na terenu to je "mrtvo slovo na papiru", jer su lokalne samouprave donele svega 7.640 rešenja o njihovom rušenju.
 
Legalizacija u velikim centrima uglavnom stoji, u Beogradu, Novom Sadu i Nišu legalizovano je tek nekoliko procenata ukupno izgrađenih objekata.
 
Rok za legalizaciju objekata pet godina
 
Zakonom o ozakonjenju objekata predviđeno je da svi objekti izgrađeni bez izdatog rešenja o građevinskoj dozvoli ili rešenja o odobrenju izvođenja radova posle 27. novembra 2015. godine, nisu predmet ozakonjenja u skladu sa odredbama zakona i nadležni građevinski inspektor trebalo bi za te objekte da donese rešenje o rušenju.
 
S druge strane, objekti koji su u postupku legalizacije ne mogu biti prometovani, notari ne overavaju kupoprodajne ugovore do okončanja postupka, a rok za ozakonjenje je 2023. godina. Poslednjim izmenama i dopunama Zakona iz 2018. godine predviđeno je da započeti postupci ozakonjenja moraju da se završe u roku od pet godina, dakle do 2023, a u suprotnom se izdaje rešenje da se zahtev za legalizaciju odbija.
 
Međunarodna zajednica definisala faze legalizacije
 
Kako navode stručnjaci, pitanje legalizacije nekretnina je vrhunska svetska tema, kako politička i socijalno-ekonomska, tako i ekološka i urbanistička. Ovaj problem postoji na svim kontinentima, a više od 50 miliona stanovnika samo u Evropi živi u nelegalizovanim objektima. Reč je o složenom problemu i još uvek ne postoji jednoznačno rešenje.
 
Međunarodna zajednica intenzivno radi na rešavanju problema nelegalnih objekata i faze, odnosno koraci u ovom procesu već su definisani.
 
Počinje se od izrade i pripreme strategije legalizacije, zatim sledi priprema okvira za samu realizaciju procesa, nakon čega dolazi legalizacija i aktivnosti nakon nje. Sve te faze treba predvideti novim zakonom.
 
Na kraju sledi naplata, odnosno plaćanje legalizacije. Kao rezultat celog procesa trebalo bi da dođe do revidiranja i unapređenja urbanističkih planova i regulative, unapređenja vodova infrasrukture, kao i sprečavanja nove nelegalne gradnje.
 
Direktorka oglasnog portala Nekretnine.rs Anita Pešić podseća da je od novembra 2018. godine stopirana prodaja nekretnina koje su u procesu legalizacije i notari ne overavaju takve ugovore.
 
"Dokle god se taj proces ne okonča, vlasnici takvih nekretnina onemogućeni su da ih prodaju. Definitivno bi ubrzanje donošenja rešenja o ozakonjenju stambenih objekata obogatilo trenutnu ponudu nekretnina, a što je raznovrsnija i veća ponuda, probudiće se i oni kupci koji čekaju i premišljaju se, pa će biti i više kupoprodaja nego što ih ima trenutno. Svakako sa većom ponudom nekretnina nadamo se i stabilizaciji cena kvadrata", ocenjuje Pešić za Blic.
 
Ona dodaje i da trenutno na tržištu nekretnina manjka stanova za prodaju, a posebno onih koji nisu novogradnja.
 
"Nisu svi u mogućnosti da kupuju novogradnju, prosečna porodica koja diže stambeni kredit gleda da se što manje kreditno zaduži. Različite su i potrebe ljudi, nekome znači svaki kvadrat više i isplativije mu je da kupi više kvadrata u starogradnji, pa da stan adaptira po svojim potrebama, a neko neće da ulaže u renoviranje kupljenog polovnog stana i želi da se useli u potpuno nov stambeni objekat. Trenutno ni jedne ni druge ponude nema dovoljno na tržištu", zaključuje Pešić.
 







Marketing



Najnovije vesti