Foto: Pixabay
Srbija

Zakidanje na kesama: Ne samo da su sve tanje, već i nisu razgradive, zaštitnici potrošača upozoravaju da nema kontrole

Izvor: 
Euronews Srbija Sub, 21/01/2023 - 14:28











Čak 80 odsto srednjih plastičnih kesa, koje kupujemo u prehrambenim prodavnicama, znatno je tanje nego što je dozvoljeno, rezultati su istraživanja Udruženja "Zaštita potrošača", koje je sproveo Tehnološki fakultet iz Novog Sada. Istraživanje je pokazalo da pojedini marketi prodaju kese debljine ispod 15 mikrona, a po propisu, trgovci na kasama ne bi smeli da prodaju, kese koje su tanje od 50 mikrona. Poseban alarm upalilo je i to što neke od kesa, prema istraživanju, nisu biorazgradive.  

Zaštitnici potrošača tvrde da već 10 godina, od uvođenja pravilnika kojim je regulisan promet i proizvodnja plastičnih kesa, država uopšte ne kontroliše njihovu debljinu i razgradivost. To što država ne kontroliše, proizvođači koriste, piše Euronews Srbija.

"Pre 10 godina kada je usvojen pravilnik kojim se reguliše proizvodnja plastičnih kesa, i njihovo stavljanje u promet, onda je država odlučila da stimuliše distribuciju i proizvodnju razgradivih kesa tako što je spustila 10 puta taksu za takve kese u odnosu na plastične kese i praktično je tad država odlučila da izgubi nekih 25 do 50 miliona evra kako bi stimulisala proizvodnju tih kesa. Međutim, kada vi to ne kontrolišete, onda će proizvođači će reći - zašto ja da stavljam skupe aditive u kese kada to ne moram. Paktično sad imamo situaciju da proizvođači samo deklarišu da proizvode razgradive kese, a proizvode klasične kese", naveo je Nenad Bumbić iz Udruženja "Zaštita potrošača".

Plastične kese od pre nekoliko godina naplaćuju se u svim maloprodajama i neophodno je da budu biorazgradive, kako bi se čuvala okolina. Situacija ne terenu je, međutim, dosta drugačije, pa se nameće pitanje gde je sistem zakazao?

"Jedan od razloga je nepažnja proizvođača zbog nedovoljne kontrole, ali i nepažnja trgovaca ili možda neki put i svesna namera da se više zaradi", kaže Viktor Grujić predsednik Sekcije proizvođača plastičnih kesa pri Privrednoj komori Srbije.

Koliko koštaju analize?

Analiza razgradivosti i merenje debljine jedne kese košta 70.000 dinara, ističe Bumbić.

Smatra da to što se dopušta proizvođačima da "zakidaju" na debljini direktno urušava mere Grada Beograda i Evropske unije za smanjivanje količine kesa koje se bacaju. Gradske vlasti Beograda i Evropska unija su odredili minimalnu debljinu kesa sa namerom da tako osiguraju da one ne puknu posle prve upotrebe i da potrošači mogu više puta da koriste kese, što bi trebalo da dovede do toga da se kese manje bacaju i proizvode.

Međutim, proizvođači navode da je baš to problem što propisana debljina kese od 50 mikrona važi samo za Beograd.

"Mi to što prodajemo, prodajemo na teritoriji cele Srbije, a kontrola je izgleda samo u Beogradu, jer je samo Beograd uveo taj propis. Ako imate 100 različitih propisa, vi cepkate tržište i niko više ne zna šta radi. Ti propisi nisu zakoniti jer lokalne samouprave o tome ne mogu da odlučuju", smatra Viktor Grujić, predsednik Sekcije proizvođača plastičnih kesa pri PKS:

Pre tri godine proizvođači su od Vlade zatražili da donese odluku o upravljanju kesama na nacionalnom nivou, kako bi mogli da usklade svoje poslovanje u lokalnim samoupravama.

Privredna Komora Srbije izradila je Nacrt pravilnika  o tome šta  plastične kese moraju da ispune da bi se našla na tržištu Srbije. Ipak, zaštitnici potrošača tvrde da se tajna tankih i nerazgradivih kesa krije negde između 70.000 dinara potrebnih za kontrolu i 25 do 50 miliona evra kojih se država praktično odrekla. 

Naplata kesa

Naplata kesa u maloprodaji u Srbiji počela je 2018. godine. Osim supermarketa kese se naplaćuju i u prodavnicama odeće i obuće. Naplata je uvedena kako bi se smanjila njihova upotreba. 

Ministarstvo zaštite životne sredine pre dve godine je saopštilo da je upotreba plastičnih kesa smanjena za 80 odsto. Neka ranija istraživanja pokazala su da građani Srbije prosečno dnevno koriste sedam kesa.

Organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju da jednokratne plastične kese koje čovek koristi u proseku 25 minuta, ostaju u životnoj sredini narednih sto do pet stotina godina koliko im je potrebno da se raspadnu, a u tom periodu emituju otrovne materije koje zagađuju ekosisteme, vodotokove, zemljište, vodu koju pijemo i hranu koju jedemo. Zbog toga je ideja o kupovine kesa i propisivanje njene debljine imalo za cilj se kese koriste nekoliko puta. 

Otpad od plastike pošast modernog doba koju jedino možemo zaustaviti ukoliko se okrenemo ekološki prihvatljivim zamenama.








Marketing



Najnovije vesti