Prazan novčanik Foto: pxfuel
Srbija

Zakon o ličnom bankrotstvu - slamka spasa za dužnike o kojoj se priča već pet godina

Izvor: 
021/Euronews Srbija Pon, 02/05/2022 - 14:44











Zakon o ličnom bankrotstvu je pravni institut koji već postoji u mnogim evropskim zemljama, a njegovo usvajanje od Srbije traži i Međunarodni monetarni fond.

Ipak, zakon koji bi za mnoge dužnike bio slamka spasa u Srbiji još nije usvojen.

Namenjen je dužnicima koji više ne mogu da otplaćuju kredit, a zamišljen tako da osoba dobije stečajnog upravnika koji brine koliko će dobijati poverilac, ali i da ona ima za život. To traje od tri do sedam godina, deo duga se ipak otplaćuje, a deo se otpisuje. To bi i u Srbiji bilo moguće da je usvojen zakon o ličnom bankrotstvu o kom se priča već dugo.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva prošle godine bio je član radne grupe za donošenje zakona.

"Kao neko ko zastupa interese građana zbog kojih se zapravo i donosi zakon o ličnom bankrotstvu sam iznosio neke opravdane primedbe. Nakon toga se nije deslio ništa konkretno u smislu da se taj zakon ipak donese. Sa druge strane su uvek neki predlozi koji uglavnom pogoduju poveriocima. To su u Srbiji najviše banke i ostali neki krupni trgovci", kaže Gavrilović za Euronews Srbija.

Razni lobiji, navode u Efektivi, rade na tome da se zakon ne usvoji. U regionu, Hrvatska i Crna Gora su poslednje uvele zakon, ali stručnjaci veruju pod pritiskom EU.

Profesor Branko Živanović sa Beogradske bankarske akademije smatra da su u tim zemljama zakoni uvedeni više zbog komunitarnih zahteva, nego što su ti sistemi bili na to spremni.

Prema Živanoviću, za usvajanje ovog zakona potrebno je obučiti i stečajne upravnike, kojih ne sme biti malo, a onda i urediti praksu tako da dužnici posle usvajanja zakona ne budu čak i u goroj situaciji nego što su sada kada im se na vratima pojavi izvršitelj, što je sve dug proces.

"Da bi se građani zaštitili, da bi mi imali jedan komplementaran sistem koji je ne samo sproveden u EU nego i globalno na neki način, mi ovakve stvari i treba da uvedemo, ali treba dobro da odmerimo kada i koliko će nas on koštati i da li to možemo da platimo", smatra Živanović.

Stručnjaci iz Efektive veruju da će zakon zbog zahteva međunarodnih institucija jednom ipak biti usvojen, ali tek kada tekst bude odgovorao poveriocima.

"Mislim da će u nekom trenutku sigurno zakon biti donet. Neće biti donet zbog pritiska javnosti ili dužnika. Pretpostavljam da će biti donet zbog pritiska trgovaca koji imaju interes da se takav zakon donese i koji bi bio možda više naklonjen njima nego dužnicima i verovatno pod pritiskom, da kažemo, tih međunarodnih institucija", priča Gavrilović.

Duže od pet godina se priča o Zakonu o ličnom bankrotstvu, međutim uprkos interesovanju stručne javnosti i udruženja građana i zahteva MMF-a, donošenje ovog akta u Srbiji još nije na vidiku.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svaki građanin dužan je nešto malo manje od 2.000 evra. Kako je ranije rekao za Euronews Srbija, generalni sekretar Udruženja Vladimir Vasić, udeo problematičnih kredita se prošle godine neznatno povećao na oko 2,6 odsto kolika je bila stopa nenaplativih kredita. Vasić je podsetio da je taj postotak 2010. godine bio čak 24 odsto i napomenuo da je ovako mali udeo kredita u docnji još jedan dobar pokazatelj da najveći deo klijenata izmiruje svoje obaveze na vreme.

Firme u Srbiji duguju 1.820 milijardi dinara, dok stanovništvo otplaćuje 1.327 milijardi dinara. Građani najčešće traže pozajmice u novcu, pa od ukupnog kreditnog zaduženje stanovništva, čak 625 milijardi čine gotovinski krediti, a potom slede stambeni i krediti za adaptaciju s 553 milijarde dinara. U preostalom dugu kod stanovništva najveće opterećenje su gotovinski krediti koji zauzimaju 47,1 odsto.

Celokupan tekst možete pročitati OVDE.

 








Marketing



Najnovije vesti