Foto: pexels.com
Srbija

Zbog korone prošle godine prodato šest miliona kutija vitamina više nego u 2019.

Izvor: 
nova.rs Pon, 03/05/2021 - 22:54

"Prodaja suplemenata sa vitaminom C, vitaminom D, odnosno cinkom je bila 3,2 miliona kutija u 2019. godini, a u 2020. godini je porasla na više od 9.5 miliona kutija", kaže, u razgovoru za Nova.rs, direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić.

Kako je navela, u 2020. godini su se najviše prodavali lekovi vezani za lečenje kovid infekcije, pre svega antibiotici, lekovi za smanjenje temperature i bolova, kao i vitamin D.
 
"Pacijenti su na početku pandemije, u martu 2020.godine pravili dvomesečne ili tromesečne zalihe lekova za lečenje svojih hroničnih bolesti, ali kada su se uverili da je snabdevenost apoteka dobra, prestali su sa tim", navodi Šipetić u razgovoru za portal Nova.rs.
 
Dodaje da je epidemiološka situacija, ipak, neminovno uticala i na složen proces planiranja i nabavke lekova. 
 
"S obzirom na višestruko povećanje potražnje za lekovima koji se koriste u terapiji COVID-19 na svetskom nivou, možemo da kažemo da imamo redovno snabdevanje, odnosno da ukoliko nekog leka I nema, obezbedjena je dostupnost njegovih paralela", ističe.
 
Dodaje da je pandemija sigurno kod nekih ljudi dovela i do pogoršanja psihičkog stanja, pa je moguć porast potražnje za lekovima za smirenje koje propisuju lekari specijalisti neuropsihijatrije. 
 
Važno je, kaže, obratiti pažnju i na simptome koji su karakteristični za alergije, jer ih mnogi ljudi često mešaju sa simptomima korone.
 
"Ono na šta bi htela da skrenem pažnju jeste da u aktuelnoj situaciji mnoge osobe sa simptomima alergijskog rinitisa strepe da su njihovi simptomi posledica COVID-19. Zato je veoma važno da se napravi jasna razlika između simptoma koji su karakteristični za ova stanja, odnosno posavetuje sa lekarom ili farmaceutom", naglašava.
 
Bez obzira na to da li je reč o antibioticima, lekovima za smirenje ili lekovima protiv alergije, važno je ne uzimati lekove na svoju ruku.
 
"Svi moraju da imaju na umu da uzimanje lekova na svoju ruku ne predstavlja samo rizik za pojavu opasnih neželjenih dejstava, već kao npr. u slučaju antibiotika, može dovesti do toga da bakterije postanu otporne na dostupne antibiotike i da se vratimo u pre-antibiotsku eru kada transplantacije organa, hemoterapija malignih bolesti, intenzivna nega i druge savremene medicinske procedure nisu bile moguće", zaključuje Šipetić.
 
Opširnije na Nova.rs.
 



Marketing



Najnovije vesti