Svet

U Trebinju otvorena izložba fotografija Josipa Vebera povodom 120 godina od dolaska železnice

Izvor: 
List Pruga Pon, 18/10/2021 - 09:52











U Muzeju Hercegovine u Trebinju u petak 15. oktobra otvorena je izložba fotografija „120 godina željeznice u Trebinju, Boki Kotorskoj i okolini“, autora Josipa Vebera. 
 
Pored predstavnika Železnica Srbije, Željeznica Republike Srpske, Željezničkog prevoza Crne Gore i Održavanja željezničkih voznih sredstava iz Podgorice, ceremoniji otvaranja su prisustvovali i predstavnici Opština Trebinje i Herceg Novi, građani Trebinja, kao i predstavnici medija.
 
Goste je na početku ceremonije pozdravila Ivana Grujić, direktorka Muzeja Hercegovine. Ona je prisutne upoznala sa kratkim istorijatom železnice u ovim krajevima, a posebno se osvrnula na značaj koji je železnica imala u razvoju celog ovog  regiona. Posebno se zahvalila za pomoć nekadašnjih železničara i starijih Trebinjaca koji su svojim predanjima i fotografijama doprineli da se jedan segment železničke istorije ovih krajeva sačuva i za buduća pokolenja. Ona je istakla da će Muzej Hercegovine i ubuduće podržavati sve programe i projekte koji imaju za cilj promovisanje železničke istorije i tradicije. 
 
Ispred "Željeznica Republike Srpske" prisutnima se obratila Aleksandra Simić, šef Službe za odnose sa javnošću. -Ovakvi jubileji veoma su značajni za očuvanje bogate železničke istorije koju treba i ubuduće negovati, posebno na način kao što su nama naše bake i deke pripovedale. To su bile živopisne priče o nekim lepim vremenima kada su vozovi bili jedino prevozno sredstvo, kada su vozili po svim vremenskim prilikama i bezbedno prevozili putnike i robu. Klamparanje kompozicija, zvuk i pisak voza koji su dolazili iz udaljenih krajeva uvek su donosili ne samo radost, već i sigurnost i prosperitet. Čuvanje fotografija, dokumenata i eksponata, kao i njihovo prezentovanje javnosti svakako će predstavljati zadatak i za buduće generacije da nastave sa ovom praksom, jer ko ne čuva svoju istoriju i prošlost taj neće imati ni budućnost istakla je Simićeva. 
 
U ime crnogorskih železničkih kompanija prisutne je pozdravio Dr.Tripko Draganić predsednik Odbora direktora "Održavanja željezničkih voznih sredstava" iz Podgorice. On je istakao da je železnica veoma važan i kompleksan sistem. Da ulaganjem u nju celokupno društvo može imati samo boljitak, kako kroz razvijanje privrede tako i u zbližavanju i povezivanju ljudi. Železnica je Crnoj Gori donela veliki prosperitet i omogućila brži razvoj. Ponovno povezivanje ovih krajeva železnicom stvorili bi se uslovi za povratak ne samo ljudi već i mnogih fabrika i industrija koje su u ovim krajevima uspešno radile do ne tako davno.
 
Mirko Mustur podpredsednik Opštine Herceg Novi istakao je da su Herceg Novi i Trebinje bratski gradovi i da su do pre pola veka bili povezani i vozovima. 
-Železnica je za naša dva grada bila od veoma velikog značaja. Iako je pola veka više nema ona je i dalje prisutna na jedan poseban način. Za to može da posluži primer nekadašnje trase pruge uz more koje je danas predivno šetalište. Nedavno smo obnovili i stari železnički tunel između Meljina i Zelenike koji je danas prohodan i kroz njega prolazi pešačko-biciklistička staza. Sačuvane su i stanične zgrade u Zeleniki i Herceg Novom kao i lep železnički most blizu zeleničke luke. Na inicijativu ljubitelja železnice, NVO “Sinergija” i uz pomoć Opštine Herceg Novi od letos se na trasi pruge u blizini tunela, nalazi i muzejski vagon u kojem je kafe-galerija i koji je jedinstvena turistička atrakcija u Crnoj Gori. Naša opština će i u buduće pomagati slične projekte, a naročito one koje imaju za cilj očuvanje uspomene na železnicu. Posebnu pažnju ćemo posvetiti nastavku saradnje sa susednim opštinama Konavle i Trebinje sa nadom da ćemo u neko skorije vreme početi realizaciju zajedničkog projekta obnove pojedinih trasa nekadašnje “Štreke” izjavio je Mustur.
 
Prema rečima Josipa Vebera, fotografije koje su prikupljene i postavljene na ovoj izložbi plod su višedecenijskog rada na terenu. On je fotografije sakupio obilazeći proteklih nekoliko desetina godina železničke muzeje u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Beču, Budimpešti i Nirnbergu, kao i od ljubitelja železnice iz Slovenije, Austrije i Nemačke koji su tokom pedesetih, šezdesetih i sedamdesteih godina prošlog veka krišom fotografisali železničke kompozcije i objekte na prostorima bivše Jugoslavije. Svakako treba spomenuti i železničke ljubitelje i entuzijaste Tadeja Bratea iz Ljubljane, Ajdina Fevziju Bracu iz Sarajeva, Herberta Štemlera iz Nemačke, Vjekoslava Sutona iz Zagreba, Stanislava Vukorepa iz Čapljine, članove porodica Vavić, Radović, Milanović, Lepetić, Beko, Vlačić, Doklestić, Murišić, Čvoro iz Boke Kotorske, porodica Putica, Erkočević, Nikolić i Masleša iz Trebinja i porodica Šarić i Tošović iz Dubrovnika, koji su ustupanjem porodičnih fotografija i usmenim kazivanjem događaja iz perioda dok je železnica saobraćala, doprineli da ova izložba bude još lepša i sadržajnija.
 
-Među izloženim fotografijama nekoliko njih do sada nikad nisu bile predstavljene javnosti, a to su fotografije ljubitelja železnice iz Nemačke koji su za ovu priliku dali dozvolu za objavljivanje. Još ima fotografija iz šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka koje ću uskoro dobiti, i ja se nadam da će u narednom periodu na nekoj od budućih izložbi i one biti predstavljene javnosti. U saradnji sa opštinama Trebinje, Ravno i Herceg Novi još pre petnaestak godina započeta je priča da jedan deo nekadašnje uskokolosečne pruge bude obnovljen. Crnogorski deo bio bi od stanice Sutorina do granice sa Hrvatskom i eventualno dalje kroz Konavle do stanice Čilipi odnosno Cavtat. Drugi deo bi bio od Trebinja do stanice Hum, a jedan deo bi od stanice Čilipi odnosno Cavtat išao preko Mihanića do stanica Vojski Dol. To bi bila prva faza, a druga faza bi bila spajanje svih tih pruga u turističke svrhe. Treba napomenuti da postoji i idejni projekat pruge Čapljina-Nikšić koja bi koristila 2/3 trase stare trase pruge tako da bi i ova priča jednoga dana mogla biti u opciji. Kao što je 1901. godine ovaj kraj bio povezan železnicom sa Evropom i doneo veliki boljitak i prosperitet za ovaj kraj nadam se da će dolaskom železnice normalnog koloseka u skorijoj budućnosti ljudi početi da se vraćaju u ove krajeve. To bi bio dobar signal za investitore, industriju i ovaj kraj bi zaživeo privredno, turistički i kulturno, objašnjava Veber.
 
Nakon obraćanja predstavnika železnice, prisutnima se obratila i Slađana Skočajić načelnica Službe za kulturu, porodicu, sport i obrazovanje grada Trebinja.
 
-Trebinje postaje sve značajnija turistička destinacija i mnogi turisti, naročito oni iz inostranstva, imaju želju da šetaju trasom čuvenog “Ćire” odnosno da se njome provozaju biciklom. Železnica tako nastavlja da živi na neki neobičan način, a nadam se da neće proći puno vremena kada će se u turističke svrhe obnoviti i neke atraktivne trase da po njoj ponovo saobraćaju vozovi. Tradicionalno gostoprimstvo koje imamo i bogata turistička ponuda svrstalo je naš grad na svetsku turističku mapu kojeg preporučuju mnogi svetski turoperateri, i nadamo se da će ovakva ponuda priviću još veći broj turista istakla je Skočajić otvarajući ovu zanimljivu izložbu. 
 
U okviru programa je prikazan i kratak dokumentarni film, snimljen pre 20 godina u Zelenici, a povodom 100 godina željeznice u Crnoj Gori u kome su govorili tadašnji železnički penzioneri i ljudi koji su bili savremenici železnice. Isto tako prikazan je i promotivni film o Željeznici Republike Srpske.
 
Izložbu organizuje Muzej Hercegovine u Trebinju, pod medijskim pokroviteljstvom Medija centra Železnica Srbije a.d.. Izložba će biti otvorena do 24. oktobra 2021. godine.
 
Prva železnička kompozicija sa visokim Austrougarskim državnim zvanicama došla je u Trebinje 16. jula 1901. godine iz pravca Mostara i Gabele. Istog dana železnica je stigla i u Dubrovnik odnosno Zeleniku u Boki Kotorskoj. Ovaj događaj je bio od nemerljivo velikog značaja jer je ceo ovaj region tada bio povezan preko Sarajeva i Bosanskog Broda odnosno Slavonskog Broda sa mrežom pruga širom Evrope. Usledio je snažan sveobuhvatni razvoj celog regiona, a samim tim počeo je i razvoj turizma, za šta najveću zaslugu je imala porodica Madžar iz Zelenike koja je odmah nakon dolaska železnice izgradila hotel, koji ujedno bio i prvi hotel u ovom delu južne Dalmacije. Vozovi su do Boke Kotorske saobraćali sve do 29. juna 1968. godine kada je obustavljen putnički saobraćaj, a odmah zatim i  teretni. Osam godina kasnije ukunut je saobraćaj i na pruzi od Čapljine kroz Popovo polje za Dubrovnik i Trebinje. Nakon ukidanja železnice mnoga mesta su opustela i zamrla, a ljudi su se odselili u gradove. Ukidanje železnice bila je veoma loša odluka manje grupe tadašnjih političara koji su bez ozbiljnijeg obrazloženja i iz samo njima znanih razloga doneli takvu odluku. Ipak, i posle skoro pola veka železnica nije ostala zaboravljena. Na mnogim trasama uskokolosečnih pruga kroz Hercegovinu danas su biciklističke staze i šetališta kao što je Šetalište pet Danica u Herceg Novom na obali i šetalište u Trebinju pored Trebišnjice. Ovaj trend će se nastaviti, a u planu je i revitalizacija pojedinih trasa u turističke svrhe poput Šarganske osmice.







Marketing



Najnovije vesti