Selfi Foot: unsplash
Život

Preko 70% ljudi uređuje selfije pre postavljanja na Instagram

Izvor: 
S. Stanković Pon, 27/06/2022 - 16:23











 

 

Mnogo pre nego što su se pojavile društvene mreže, mlade žene su se suočavale sa nerealnim očekivanjima društva kada je u pitanju njihova lepota. Tražeći načine da se dopadnu suprotnom polu, ali i da budu u trendu, bile su spremne na razne korake. Od oblačenja provokativne garderobe, preko raznih hirurških intervencija, pa sve do danas veoma popularnog uređivanja fotografija koje postavljaju na Instagramu i drugim društvenim mrežama.

Poslednjih desetak godina u tome im se pridružio i ne mali broj muškaraca, tako da su ulepšavanje fotografija i njihova dorada postali sasvim uobičajene radnje koje primenjuje većina korisnika. Danas, uz pomoć napredne tehnologije i sve boljih pametnih telefona sa kvalitetnim kamerama, kreiranje, uređivanje, brisanje i ponovno snimanje fotografija je postalo lakše nego ikada.

Fotografije i selfiji napravljeni mobilnim telefonima se uglavnom čuvaju u memorijam računara i na fleš karticama, ali i dalje veliki broj ljudi želi da ima fizičku fotografiju kao uspomenu. Pa kako bi išle u korak sa digitalizacijom i omogućile brzu uslugu svojim klijentima, mnoge fotografske radnje imaju svoje sajtove i aplikacije preko kojih je dostupna i onlajn izrada fotografija.

Evo šta kažu istraživanja, u kojoj meri danas, pre svega mladi ljudi, koriste filtere kako bi poboljšali snimke koje su napravili i koje žele da postave na društvenim mrežama.

  Uspon selfi kulture

Filteri za ulepšavanje su automatizovani alati za doradu fotografije koji koriste veštačku inteligenciju kako bi otkrili karakteristične crte lica i promenili ih. U maju 1999. godine, u japanskoj fabrici elektronike Kyocera proizveden je prvi mobilni telefon sa prednjom kamerom, da bi od tada pa do danas selfiji postali mejnstrim. Početkom 2000-tih, uspon MySpace-a i Facebook-a je internacionalizovao selfije, a lansiranje Instagrama 2010. i Snapchat-a 2011. dodatno je ubrzalo trend postaljvanja ličnih fotografija na internetu.

Filteri su danas uobičajeni dodatak na svim društvenim mrežama, iako imaju različite oblike i funkcije. Instagram na primer, ima filtere kao što su “valencia” koja daje retro sjaj, “myfire” koji ističe prirodnu lepotu i “walden” koji je odličan kada je pitanju ulepšavanje selfija koji je snimljen po sunčanom danu. TikTok nudi filtere pod opcijom “Poboljšaj”, gde se korisnicima omogućava standardno ulepšavanje bilo kog dela tela.

  Šta kažu istraživanja i statistika?

Još 2014. godine Google analitika je objavila da svakodnevno pravimo oko 93 miliona selfija. Za sada nemamo podataka koji je to broj bio u 2021. godini, ali sasvim je izvesno da je on mnogo veći, sigurno preko 100 miliona. Snimanje selfija je samo prvi korak u aktivnostima na društvenim medijima.

U Engleskoj je nedavno sprovedena jedna studija koja je analizirala navike Britanaca vezane za uređivanje fotografija pre nego što ih postave na društvene mreže. Oko 3.000 korisnika koji su učestvovali u anketi upitani su da li bi objavili na mreži svoju fotografiju koju prethodno nisu “sredili”. Samo 29% njih bi postavilo snimak bez dodatnog ulepšavanja.

Kada su u pitanju osobe ženskog pola, situacija je još izraženija. Istaživači sa Univerziteta u Londonu su došli do saznanja da čak 90% anketiranih mladih žena filtrira i uređuje fotografije pre nego što ih objavi na Instagramu, Fejsbuku i drugim društvenim mrežama. Uređivanje najčešće uključuje ujednačavanje tona kože, izbeljivanje zuba, uređivanje vilice ili linije nosa, i naravno, skidanje viška kilograma i pravljenje vitke figure.

  Koji delovi tela tela se najviše ulepšavaju?

Rezultati ispitivanja pokazuju da kada je u pitanju uređivanje, 54% korisniika menja pre svega nesavršenosti na koži. Zatim idu crte i oblik lica. Njih 47% filterima doteruje jagodične kosti i ističe oštriju liniju vilice.

Takođe, 46% ispitanika je reklo da nije zadovoljno kako im ruke izgledaju na fotografijama i da ih redovno filtriraju, dok su oči tek na četvrtom mestu, sa 42%. Nešto više od trećine ispitanika, tačnije 35% njih, menja i uređuje oblik svoje zadnjice na fotografijama pre nego što ih postavi na mrežu, dok je 33% izjavilo da uređuje svoje usne. Uređivanje zadnjice i usana je kod tinejdžera poznato i kao “Kardašijan efekat”.

Deo tela koji se najmanje uređuje su noge. Svega 14% korisnika je reklo da naknadno doteruje ovaj deo tela. Istraživači pretpostavljaju da su razlog tome selfiji, gde se uglavnom fotografišu glava i gornja polovina tela.

  Koje su najpopularnije aplikacije za uređivanje fotografija?

Kada je reč o aplikacijama, najveći broj korisnika (njih 78%) preferira funkcije uređivanja na Instagramu. Sledeća najpopularnija aplikacija je Facetune koja je samo u 2018. godini preuzeta oko 20 miliona puta. Veliki deo korisnika kaže da pri uređivanju fotografija koristi više aplikacija, kako bi dobili što bolje rezultate. Ostale najpopularnije aplikacije su VSCO, Layout i Photo Editor.

  Filteri za uljepšavanje: bezopasna zabava ili zabrinjavajući trend?

Stručnjaci, pre svega psiholozi, upozoravaju na vezu između ulepšavanja fotografija i mentalnog zdravlja. Neki od najznačajnijih statističkih podataka do kojih su psiholozi došli na osnovu ispitivanja uključuju:

  • čak 94% ispitanika koji uređuju fotografije pre nego što ih objave rekli su da osećaju pritisak zato što ne izgledaju dovoljno dobro na originalnim snimcima, i da zato žele da urede fotografiju (više od polovine njih je reklo da je taj pritisak intenzivan),
  • 70% oseća pritisak zbog želje da pokaže i istakne kako idealno živi,
  • 86% kaže da njihovo predstavljanje na društvenim mrežama ne odražava njihov stvarni život.

Neki od zdravstvenih problema koji se mogu javiti kao posledica stresa izazvanog potrebom za ulepšavanjem fotografija su depresija i anksioznost. Svi ovi podaci jasno ukazuju da čestu i nekontrolisanju upotrebu filtera i potrebu za ulepšavanjem stvarnosti treba shvatiti krajnje ozbiljno.

  Kako ublažiti probleme koje izaziva stalna potreba za ulepšavanjem stvarnosti?

Stručnjaci savetuju nekoliko načina kako da se ublaže negativni efekti kojima društvene mreže i želja da se drugima predstavimo u što lepšem ali nerealnom svetlu, utiču na mentalno zdravlje.

Ograničavanje vremena na društvenim mrežama

Iako su društvene mreže ogroman izvor zabave, ograničavanje njihove upotrebe pomoći će kod osećaja niskog samopoštovanja i lošeg mentalnog zdravlja. Stručnjaci preporučuju da uključite tajmer koji će vas nakon 20 ili 30 minuta obavestiti da isuviše vremena provodite na društvenim mrežama i da bi bilo dobro da prekinete i napustite aplikaciju. Takođe, razmislite o brisanju aplikacija društvenih medija sa telefona.

Prestanite da pratite naloge ljudi zbog kojih se osećate loše

Ako već koristite društvene medije da biste se zabavili, zašto pratite naloge koji vas ne zabavljaju, već se zbog njih osećate loše? Skratite broj ljudi koje pratite, ostavite samo one koji vas čine srećnim i koji u vama izazivaju osećaje lepog, smeh, radost i međusobno uvažavanje.

  Setite se da društvene mreže nisu realnost

U nekom trenutku većina ljudi ne razmišljajući izgubi granicu između onoga što vidi i pročita na društvenim medijima i realnosti. Međutim, ukoliko uvek imate na umu da se na društvenim mrežama predstavlja (u velikom broju slučajeva) ono što nije stvarnost, možda će se i vaš doživljaj bitno razlikovati od doživljaja većine ljudi.

Da rezimiramo, selfiji i ulepšavanje fotografija koje mladi postavljaju na društvenim mrežama nije nužno loša stvar, ukoliko se pre svega shvati kao zabava. Međutim, ukoliko ulepšavanje fotografija postane obavezan korak pre nego što ih objavimo, treba staviti prst na čelo i razmisliti kuda nas to može odvesti i da li zabava postaje opsesija i neki oblik zavisnosti. 

 








Marketing



Najnovije vesti